Асиметрија меджу LJ/NJ и Љ/Њ

Мотивација

Уж нєколико седмиц Јан ван Стеенберген јест много зајеты с прєводжењем вики-интерфејса, да быхмо могли потом спокојно почети работу над МС Википедијеју. То јест спєшно дєло, ибо кратко послє публикације нашего кода ISO 639-3 уже појавило се прєдложење за МС Википедију МС пројект в Инкубатору. Не хочемо, абы људи почели копијовати тексты из Меджувики, что јест нарушење авторскых прав. Вмєсто того, трєба буде копирати цєло содржање Меджувики в Инкубатор – заједно с хисторијеју. В Меджувики јест автоматичны транслитератор, да бы читатељи могли избирати меджу латиницеју и кирилицеју. Очевидно, в Википедији он такоже буде потрєбны. Ту јест једин малы проблем.

Тутдењ меджусловјанскы правопис имаје асиметрију меджу латиницеју и кирилицеју, что се тыче прєдавања диграфов lj и nj на писму, и то јест објект нашеј дискусије ниже.

Фонетичны поглед

Сут 3 можне ситуације из позиције фонетикы (примєры сут записане в тутденном етимологичном правопису):

• lj и nj означајут мекке L и N: detalj (детаљ), konj (коњ)
• lj и nj означајут тврде L и N, и послє того иде самостојно J: injekcija (инјекција), konjunkcija (конјункција)
• lj и nj означајут мекке L и N, и послє того иде самостојно J: usiĺje (усильје), pisańje (писаньје)

Подолг стандарда, в меджусловјанској латиници все три ситуације трєбујут писати lj и nj.

Једнакоже, в стандардној кирилици, прва ситуација записываје се с љ и њ, але в ситуацијах №2 и №3 пишемо: лј и нј.

Тута асиметрија твори проблем, же при транслитеровању љ/лј и њ/нј из кирилице до латинице доставајемо: lj/lj и nj/nj. Затоже информација губи се, повторно транслитеровање до кирилице, саморазумно, уж даваје љ/љ и њ/њ.

Парадокс је такы: теоретично кирилица дозваљаје записати все три ситуације без разширјења абецеды, користајучи симболы уж доступне нам: Ј, Л, Љ, Н, Њ:

• детаљ, коњ
• инјекција, конјункција
• усиљје, писањје

Але в латиници мы не можемо најдти простого разрєшења асиметрије без додатного означења меккости или тврдости букв L и N в диграфах LJ и NJ, напр.:

• detalj, konj
• in'jekcija, kon'junkcija
• usiĺje, pisańje

Јарослав Сергєјев

Етимологичны поглед

Имајемо дєло с 4 категоријами:

• основне (тврде) сугласкы, плус ц и ј: #
• смекчење: #ь (напр. konj, bolj, kosť)
• јотација тврдој сугласкы: #j (напр.: hot-jų → hoćų, hval-jeńje → hvaljeńje)
• јотација смекченој сугласкы: #ьj (напр. pisańje, usiĺje)

Како то функционује, покажемо в табелє ниже:

Етимологичны правопис:

#	l	n	r	t	d	s	z	p	k	c	j
#ь	ĺ, lj	ń, nj	ŕ	t́	d́	ś	ź	p	č	č	j
#j	lj	nj	rj	ć	đ	š	ž	pj	č	č	j
#ьj	ĺ	ń	ŕ	t́j	d́j	ś	ź	pj	č	č	*jj

Стандардны правопис (лат./кир.):

#	l л	n н	r р	t т	d д	s с	z з	p п	k к	c ц	j ј
#ь	lj (љ)	nj (њ)	r (р)	t (т)	d (д)	s (с)	z (з)	p (п)	č (ч)	č (ч)	j (ј)
#j	lj (љ)	nj (њ)	rj (рј)	č (ч)	dž (дж)	š (ш)	ž (ж)	pj (пј)	č (ч)	č (ч)	j (ј)
#ьj	lj (лј)	ń (нј)	rj (рј)	tj (тј)	dj (дј)	sj (сј)	zj (зј)	pj (пј)	č (чј)	č (чј)	*jj (*јј)

1. Зачто lь/nь могут стати и ĺ/ń, и lj/nj? Та разлика не јест етимологична, але морфологична. Пишемо siĺny и slovjańsky, але такоже cěljny и prijateljsky, затоже просто додавајемо до корења суфиксы -ny, -sky, и друге. Палатализујемо једино k/g/h – зато sil-ny → siĺny, але rųk-ny → rųčny. То јест мало нарушење етимологије.
   • Интересно, же ту имајемо аж 3 версије: pȯlny (в значењу: не праздны), poĺny (од именника пол), poljny (од именника поље).
2. Јест разлика меджу палатализацијеју (ь) и јотацију (j), але послє l и n оне сбєгајут се в lj и nj. Тако јест во всих словјанскых језыках. Једнакоже, ако хтєли быхмо играти највыше «чисто», трєба бы было писати хвалју и хранјены замєсто хваљу и храњены. Ну, але то не јест великы проблем.
3. Наш проблем јест та послєдња категорија (ьј). Творет ју суфиксы -je, -ji и кончина -jų. Много важно јест то, же те суфиксы можно јест разпознати. И кромє того, тамте суфиксы вносет разлику в граматику (родитељник множины -ij, напр.: znańje → znanij замєсто znanj). Разлика со смекчењем и јотацијеју такоже јест важна, затоже словјанске језыкы различно подходет до тутого пытања: русскы -ие/-ье, украјинскы -ння, бєлорусскы -нне, пољскы и словачскы -nie, чешскы -ní, словенскы -nje, србохрватскы и македонскы -nje (-ње), булгарскы -не.

Мы јесмо избрали словенечскы (🇸🇮) модел, але не забезпаметимо, же јест разлика меджу словенскым и србохрватскым моделами. В BCMS језыках процес был такы: -#ьје → -#^e (полна јотација), напр.: *pitьje → piće, zdravьje → zdravlje*. В словенском, из другој страны, тој ь какобы "блокује" јотацију, зато словенскы имаје pitje, zdravje.

Етимологично највыше чисто был бы такы запис:

• pisańje (писањје), или pisaňje (писаньје);
• usiĺje (усиљје), или usiľje (усильје);
• piťje (питьје), але стандардны правопис не имаје ť, зато пишемо pitje (питје).

Тако разрєшење бы служило како добры компромис меджу -#ije (🇷🇺🇧🇬☦), -#'e (🇵🇱), -#je (🇸🇮) и -#^e (🇷🇸🇭🇷).

Јан ван Стеенберген

Пропозиције

1. Опционалне диграфы ĹJ и ŃJ

Додати ń (ň) и ĺ (ľ) како опционалне додаткы до стандардного правописања в ситуацији нејасности, когды lj/nj означајут јотоване мекке L/N, напр.: pisańje, usiĺje.

В Меджувики то уже было сдєлано честично и функционује добро. Додаточна прєдност того разрєшења јест то, же уже не буде проблемов с деклинацијеју.

Акцентују, же оно јест потрєбно само за транслитерацију: в нормалној комуникацији можно јест, очевидно, писати pisanje и usilje како прєдже.

Јан ван Стеенберген

2. Минимално рєшење

Из анализы выше видєли јесмо, же добра симетрија меджу латиницеју и кирилицеју трєбовала бы быти:

1. или 3:3, что значи "имати латиничне аналогы" за: љ/њ, љј/њј, лј/нј.
2. або 1:1 (lj-љ, nj-њ).

Компромисно рєшење користати Ĺ и Ń само в диграфах ĹJ/ŃJ дєлаје стандардны правопис выше компликованым, и заједно с тым:

• при учењу, трєбује паметати додатно о морфологији и суфиксах: učeń-je, usiĺ-je, и зато је избор:
  • або ученики будут паметати како склањајут се слова, напр: polje → polj, učenje → učenij;
  • или ученики будут паметати кде трєба писати чрткы над LJ и NJ, а кде не, и од того изводити формы родитељника;
  • и прво, и друго трєбује близ подобно усиље дља памети, а зато имајемо пытање "зачто разширјати правопис", когды јего можно не разширјати?
• не јест полно подобно до јужных језыков, кде пише се, напр.: учење 🇷🇸, знаење 🇲🇰, питане 🇧🇬.
• не јест полно подобно до сєвєрных језыков, кде пише се, напр.: spanie 🇵🇱 (а не: spańje), ученье 🇷🇺 (а не: ученје).

Именно зато најпросты вариант бы был користати само лигатуры љ/њ в кирилици:

• изгуба етимологичној информације была бы равна меджу алфабетами;
• пытање највыше фонетично разумливого изговора слова никогды не може быти полно адресовано без погледања на етимологичны запис слова;
• визуално, запис знање и питање не зло бы кореловал с знанье 🇷🇺, питання 🇺🇦, питане 🇧🇬.

Трєба такоже припомнєти читатељам неможност полного програматичного рєшења проблема с љ/лј и њ/нј, кторо ранєје пропоновало се како алтернатива всакој реформє језыка. На жалост, не всакы раз можно изјавити с 100% увєрјеностју что значи нєкака рєч – сут хомонимы в меджусловјанском лексикону, и в такој ситуацији, једино алгоритмы с умєтноју интелигенцијеју (AI) будут смогти точно сказати что то јест, напр: usiljam како в ja usiljam (глагол с тврдым L) або hvala usiĺjam (именник с меккым Л).

Јарослав Сергєјев

Наступне крокы

Прво, читатељ може јешче прочитати тутој документ, кде обговарјали се многе ине пропозиције и пытања около послєдиц разных реформ:

Меджусловјанско Вєче (22.06.2024)

Даље, трєбујемо обговорити с помочниками развоја меджусловјанского језыка аргументы и контраргументы всакој пропозиције в коментарах ниже .

И, в концу, Меджусловјанска Језычна Комисија гласује за једин из вариантов.