Асиметрија меджу LJ/NJ и Љ/Њ
Мотивација
Уж нєколико седмиц Јан ван Стеенберген јест много зајеты с прєводжењем вики-интерфејса, да быхмо могли потом спокојно почети работу над МС Википедијеју. То јест спєшно дєло, ибо кратко послє публикације нашего кода ISO 639-3
уже појавило се прєдложење за МС Википедију МС пројект в Инкубатору. Не хочемо, абы људи почели копијовати тексты из Меджувики, что јест нарушење авторскых прав. Вмєсто того, трєба буде копир ати цєло содржање Меджувики в Инкубатор – заједно с хисторијеју. В Меджувики јест автоматичны транслитератор, да бы читатељи могли избирати меджу латиницеју и кирилицеју. Очевидно, в Википедији он такоже буде потрєбны. Ту јест једин малы проблем.
Тутдењ меджусловјанскы правопис имаје асиметрију меджу латиницеју и кирилицеју, что се тыче прєдавања диграфов lj
и nj
на писму, и то јест објект нашеј дискусије ниже.
Фонетичны поглед
Сут 3 можне ситуације из позиције фонетикы (примєры сут записане в тутденном етимологичном правопису):
lj
иnj
означајут меккеL
иN
:detalj
(детаљ
),konj
(коњ
)lj
иnj
означајут тврдеL
иN
, и послє того иде самостојноJ
:injekcija
(инјекција
),konjunkcija
(конјункција
)lj
иnj
означајут меккеL
иN
, и послє того иде самостојноJ
:usiĺje
(усильје
),pisańje
(писаньје
)
Подолг стандарда, в меджусловјанској латиници все три ситуације трєбујут писати lj
и nj
.
Једнакоже, в стандардној кирилици, прва ситуација записываје се с љ
и њ
, але в ситуацијах №2 и №3 пишемо: лј
и нј
.
Тута асиметрија твори проблем, же при транслитеровању љ
/лј
и њ
/нј
из кирилице до латинице доставајемо: lj
/lj
и nj
/nj
. Затоже информација губи се, повторно транслитеровање до кирилице, саморазумно, уж даваје љ
/љ
и њ
/њ
.
Парадокс је такы: теоретично кирилица дозваљаје записати все три ситуације без разширјења абецеды, користајучи симболы уж доступне нам: Ј
, Л
, Љ
, Н
, Њ
:
детаљ
,коњ
инјекција
,конјункција
усиљје
,писањје
Але в латиници мы не можемо најдти простого разрєшења асиметрије без додатного означења меккости или тврдости букв L
и N
в диграфах LJ
и NJ
, напр.:
detalj
,konj
in'jekcija
,kon'junkcija
usiĺje
,pisańje
Јарослав Сергєјев
Етимологичны поглед
Имајемо дєло с 4 категоријами:
- основне (тврде) сугласкы, плус ц и ј:
#
- смекчење:
#ь
(напр.konj
,bolj
,kosť
) - јотација тврдој сугласкы:
#j
(напр.:hot-jų
→hoćų
,hval-jeńje
→hvaljeńje
) - јотација смекченој сугласкы:
#ьj
(напр.pisańje
,usiĺje
)
Како то функционује, покажемо в табелє ниже:
Етимологичны правопис:
# | l | n | r | t | d | s | z | p | k | c | j |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
#ь | ĺ , lj | ń , nj | ŕ | t́ | d́ | ś | ź | p | č | č | j |
#j | lj | nj | rj | ć | đ | š | ž | pj | č | č | j |
#ьj | ĺ | ń | ŕ | t́j | d́j | ś | ź | pj | č | č | *jj |
Стандардны правопис (лат./кир.):
# | l л | n н | r р | t т | d д | s с | z з | p п | k к | c ц | j ј |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
#ь | lj (љ ) | nj (њ ) | r (р ) | t (т ) | d (д ) | s (с ) | z (з ) | p (п ) | č (ч ) | č (ч ) | j (ј ) |
#j | lj (љ ) | nj (њ ) | rj (рј ) | č (ч ) | dž (дж ) | š (ш ) | ž (ж ) | pj (пј ) | č (ч ) | č (ч ) | j (ј ) |
#ьj | lj (лј ) | ń (нј ) | rj (рј ) | tj (тј ) | dj (дј ) | sj (сј ) | zj (зј ) | pj (пј ) | č (чј ) | č (чј ) | *jj (*јј ) |
- Зачто
lь
/nь
могут стати иĺ
/ń
, иlj
/nj
? Та разлика не јест етимологична, але морфологична. Пишемоsiĺny
иslovjańsky
, але такожеcěljny
иprijateljsky
, затоже просто додавајемо до корења суфиксы-ny
,-sky
, и друге. Палатализујемо јединоk
/g
/h
– затоsil-ny
→siĺny
, алеrųk-ny
→rųčny
. То јест мало нарушење етимологије.- Интересно, же ту имајемо аж 3 версије:
pȯlny
(в значењу: не праздны),poĺny
(од именника пол),poljny
(од именника поље).
- Интересно, же ту имајемо аж 3 версије:
- Јест разлика меджу палатализацијеју (
ь
) и јотацију (j
), але послєl
иn
оне сбєгајут се вlj
иnj
. Тако јест во всих словјанскых језыках. Једнакоже, ако хтєли быхмо играти највыше «чисто», трєба бы было писатихвалју
ихранјены
замєстохваљу
ихрањены
. Ну, але то не јест великы проблем. - Наш проблем јест та послєдња категорија (
ьј
). Творет ју суфиксы-je
,-ji
и кончина-jų
. Много важно јест то, же те суфиксы можно јест разпознати. И кромє того, тамте суфиксы вносет разлику в граматику (родитељник множины-ij
, напр.:znańje
→znanij
замєстоznanj
). Разлика со смекчењем и јотацијеју такоже јест важна, затоже словјанске језыкы различно подходет до тутого пытања: русскы-ие
/-ье
, украјинскы-ння
, бєлорусскы-нне
, пољскы и словачскы-nie
, чешскы-ní
, словенскы-nje
, србохрватскы и македонскы-nje
(-ње
), булгарскы-не
.
Мы јесмо избрали словенечскы (🇸🇮) модел, але не забезпаметимо, же јест разлика меджу словенскым и србохрватскым моделами. В BCMS
језыках процес был такы: -#ьје
→ -#^e
(полна јотација), напр.: *pitьje
→ piće
, zdravьje
→ zdravlje*
. В словенском, из другој страны, тој ь
какоб ы "блокује" јотацију, зато словенскы имаје pitje
, zdravje
.
Етимологично највыше чисто был бы такы запис:
pisańje
(писањје
), илиpisaňje
(писаньје
);usiĺje
(усиљје
), илиusiľje
(усильје
);piťje
(питьје
), але стандардны правопис не имајеť
, зато пишемоpitje
(питје
).
Тако разрєшење бы служило како добры компромис меджу -#ije
(🇷🇺🇧🇬☦), -#'e
(🇵🇱), -#je
(🇸🇮) и -#^e
(🇷🇸🇭🇷).
Јан ван Стеенберген
Пропозиције
1. Опционалне диграфы ĹJ
и ŃJ
Додати ń
(ň
) и ĺ
(ľ
) како опционалне додаткы до стандардного правописања в ситуациј и нејасности, когды lj
/nj
означајут јотоване мекке L
/N
, напр.: pisańje
, usiĺje
.
В Меджувики то уже было сдєлано честично и функционује добро. Додаточна прєдност того разрєшења јест то, же уже не буде проблемов с деклинацијеју.
Акцентују, же оно јест потрєбно само за транслитерацију: в нормалној комуникацији можно
јест, очевидно, писати pisanje
и usilje
како прєдже.
Јан ван Стеенберген
2. Минимално рєшење
Из анализы выше видєли јесмо, же добра симетрија меджу латиницеју и кирилицеју трєбовала бы быти:
- или 3:3, что значи "имати латиничне аналогы" за:
љ
/њ
,љј
/њј
,лј
/нј
. - або 1:1 (
lj
-љ
,nj
-њ
).
Компромисно рєшење користати Ĺ
и Ń
само в диграфах ĹJ
/ŃJ
дєлаје стандардны правопис выше компликованым, и заједно с тым:
- при учењу, трєбује паметат и додатно о морфологији и суфиксах:
učeń-je
,usiĺ-je
, и зато је избор:- або ученики будут паметати како склањајут се слова, напр:
polje
→polj
,učenje
→učenij
; - или ученики будут паметати кде трєба писати чрткы над
LJ
иNJ
, а кде не, и од того изводити формы родитељника; - и прво, и друго трєбује близ подобно усиље дља памети, а зато имајемо пытање "зачто разширјати правопис", когды јего можно не разширјати?
- або ученики будут паметати како склањајут се слова, напр:
- не јест полно подобно до јужных језыков, кде пише се, напр.:
учење
🇷🇸,знаење
🇲🇰,питане
🇧🇬. - не јест полно подобно до сєвєрных језыков, кде пише се, напр.:
spanie
🇵🇱 (а не:spańje
),ученье
🇷🇺 (а не:ученје
).
Именно зато најпросты вариант бы был користати само лигатуры љ
/њ
в кирилици:
- изгуба етимологичној информације была бы равна меджу алфабетами;
- пытање највыше фонетично разумливого изговора слова никогды не може быти полно адресовано без погледања на етимологичны запис слова;
- визуално, запис
знање
ипитање
не зло бы кореловал сзн анье
🇷🇺,питання
🇺🇦,питане
🇧🇬.
Трєба такоже припомнєти читатељам неможност полного програматичного рєшења проблема с љ
/лј
и њ
/нј
, кторо ранєје пропоновало се како алтернатива всакој реформє језыка. На жалост, не всакы раз можно изјавити с 100% увєрјеностју что значи нєкака рєч – сут хомонимы в меджусловјанском лексикону, и в такој ситуацији, једино алгоритмы с умєтноју интелигенцијеју (AI
) будут смогти точно сказати что то јест, напр: usiljam
како в ja usiljam
(глагол с тврдым L
) або hvala usiĺjam
(именник с меккым Л).
Јарослав Сергєјев
Наступне крокы
Прво, читатељ може јешче прочитати тутој документ, кде обговарјали се многе ине пропозиције и пытања около послєдиц разных реформ:
Меджусловјанско Вєче (22.06.2024)
Даље, трєбујемо обговорити с помо чниками развоја меджусловјанского језыка аргументы и контраргументы всакој пропозиције в коментарах ниже .
И, в концу, Меджусловјанска Језычна Комисија гласује за једин из вариантов.