Асиметрија меджу LJ/NJ и Љ/Њ
Мотивација
Уж нєколико седмиц Јан ван Стеенберген јест много зајеты с прєводжењем вики-интерфејса, да быхмо могли потом спокојно почети работу над МС Википедијеју. То јест спєшно дєло, ибо кратко послє публикације нашего кода ISO 639-3 уже појавило се прєдложење за МС Википедију МС пројект в Инкубатору. Не хочемо, абы људи почели копијовати тексты из Меджувики, что јест нарушење авторскых прав. Вмєсто того, трєба буде копирати цєло содржање Меджувики в Инкубатор – заједно с хисторијеју. В Меджувики јест автоматичны транслитератор, да бы читатељи могли избирати меджу латиницеју и кирилицеју. Очевидно, в Википедији он такоже буде потрєбны. Ту јест једин малы проблем.
Тутдењ меджусловјанскы правопис имаје асиметрију меджу латиницеју и кирилицеју, что се тыче прєдавања диграфов lj и nj на писму, и то јест објект нашеј дискусије ниже.
Фонетичны поглед
Сут 3 можне ситуације из позиције фонетикы (примєры сут записане в тутденном етимологичном правопису):
ljиnjозначајут меккеLиN:detalj(детаљ),konj(коњ)ljиnjозначајут тврдеLиN, и послє того иде самостојноJ:injekcija(инјекција),konjunkcija(конјункција)ljиnjозначајут меккеLиN, и послє того иде самостојноJ:usiĺje(усильје),pisańje(писаньје)
Подолг стандарда, в меджусловјанској латиници все три ситуације трєбујут писати lj и nj.
Једнакоже, в стандардној кирилици, прва ситуација записываје се с љ и њ, але в ситуацијах №2 и №3 пишемо: лј и нј.
Тута асиметрија твори проблем, же при транслитеровању љ/лј и њ/нј из кирилице до латинице доставајемо: lj/lj и nj/nj. Затоже информација губи се, повторно транслитеровање до кирилице, саморазумно, уж даваје љ/љ и њ/њ.
Парадокс је такы: теоретично кирилица дозваљаје записати все три ситуације без разширјења абецеды, користајучи симболы уж доступне нам: Ј, Л, Љ, Н, Њ:
детаљ,коњинјекција,конјункцијаусиљје,писањје
Але в латиници мы не можемо најдти простого разрєшења асиметрије без додатного означења меккости или тврдости букв L и N в диграфах LJ и NJ, напр.:
detalj,konjin'jekcija,kon'junkcijausiĺje,pisańje
Јарослав Сергєјев
Етимологичны поглед
Имајемо дєло с 4 категоријами:
- основне (тврде) сугласкы, плус ц и ј:
# - смекчење:
#ь(напр.konj,bolj,kosť) - јотација тврдој сугласкы:
#j(напр.:hot-jų→hoćų,hval-jeńje→hvaljeńje) - јотација смекченој сугласкы:
#ьj(напр.pisańje,usiĺje)
Како то функционује, покажемо в табелє ниже:
Етимологичны правопис:
# | l | n | r | t | d | s | z | p | k | c | j |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
#ь | ĺ, lj | ń, nj | ŕ | t́ | d́ | ś | ź | p | č | č | j |
#j | lj | nj | rj | ć | đ | š | ž | pj | č | č | j |
#ьj | ĺ | ń | ŕ | t́j | d́j | ś | ź | pj | č | č | *jj |
Стандардны правопис (лат./кир.):
# | l л | n н | r р | t т | d д | s с | z з | p п | k к | c ц | j ј |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
#ь | lj (љ) | nj (њ) | r (р) | t (т) | d (д) | s (с) | z (з) | p (п) | č (ч) | č (ч) | j (ј) |
#j | lj (љ) | nj (њ) | rj (рј) | č (ч) | dž (дж) | š (ш) | ž (ж) | pj (пј) | č (ч) | č (ч) | j (ј) |
#ьj | lj (лј) | ń (нј) | rj (рј) | tj (тј) | dj (дј) | sj (сј) | zj (зј) | pj (пј) | č (чј) | č (чј) | *jj (*јј) |
- Зачто
lь/nьмогут стати иĺ/ń, иlj/nj? Та разлика не јест етимологична, але морфологична. Пишемоsiĺnyиslovjańsky, але такожеcěljnyиprijateljsky, затоже просто додавајемо до корења суфиксы-ny,-sky, и друге. Палатализујемо јединоk/g/h– затоsil-ny→siĺny, алеrųk-ny→rųčny. То јест мало нарушење етимологије.- Интересно, же ту имајемо аж 3 версије:
pȯlny(в значењу: не праздны),poĺny(од именника пол),poljny(од именника поље).
- Интересно, же ту имајемо аж 3 версије:
- Јест разлика меджу палатализацијеју (
ь) и јотацију (j), але послєlиnоне сбєгајут се вljиnj. Тако јест во всих словјанскых језыках. Једнакоже, ако хтєли быхмо играти највыше «чисто», трєба бы было писатихвалјуихранјенызамєстохваљуихрањены. Ну, але то не јест великы проблем. - Наш проблем јест та послєдња категорија (
ьј). Творет ју суфиксы-je,-jiи кончина-jų. Много важно јест то, же те суфиксы можно јест разпознати. И кромє того, тамте суфиксы вносет разлику в граматику (родитељник множины-ij, напр.:znańje→znanijзамєстоznanj). Разлика со смекчењем и јотацијеју такоже јест важна, затоже словјанске језыкы различно подходет до тутого пытања: русскы-ие/-ье, украјинскы-ння, бєлорусскы-нне, пољскы и словачскы-nie, чешскы-ní, словенскы-nje, србохрватскы и македонскы-nje(-ње), булгарскы-не.
Мы јесмо избрали словенечскы (🇸🇮) модел, але не забезпаметимо, же јест разлика меджу словенскым и србохрватскым моделами. В BCMS језыках процес был такы: -#ьје → -#^e (полна јотација), напр.: *pitьje → piće, zdravьje → zdravlje*. В словенском, из другој страны, тој ь какобы "блокује" јотацију, зато словенскы имаје pitje, zdravje.
Етимологично највыше чисто был бы такы запис:
pisańje(писањје), илиpisaňje(писаньје);usiĺje(усиљје), илиusiľje(усильје);piťje(питьје), але стандардны правопис не имајеť, зато пишемоpitje(питје).
Тако разрєшење бы служило како добры компромис меджу -#ije (🇷🇺🇧🇬☦), -#'e (🇵🇱), -#je (🇸🇮) и -#^e (🇷🇸🇭🇷).
Јан ван Стеенберген
Пропозиције
1. Опционалне диграфы ĹJ и ŃJ
Додати ń (ň) и ĺ (ľ) како опционалне додаткы до стандардного правописања в ситуацији нејасности, когды lj/nj означајут јотоване мекке L/N, напр.: pisańje, usiĺje.
В Меджувики то уже было сдєлано честично и функционује добро. Додаточна прєдност того разрєшења јест то, же уже не буде проблемов с деклинацијеју.
Акцентују, же оно јест потрєбно само за транслитерацију: в нормалној комуникацији можно
јест, очевидно, писати pisanje и usilje како прєдже.
Јан ван Стеенберген
2. Минимално рєшење
Из анализы выше видєли јесмо, же добра симетрија меджу латиницеју и кирилицеју трєбовала бы быти:
- или 3:3, что значи "имати латиничне аналогы" за:
љ/њ,љј/њј,лј/нј. - або 1:1 (
lj-љ,nj-њ).
Компромисно рєшење користати Ĺ и Ń само в диграфах ĹJ/ŃJ дєлаје стандардны правопис выше компликованым, и заједно с тым:
- при учењу, трєбује паметати додатно о морфологији и суфиксах:
učeń-je,usiĺ-je, и зато је избор:- або ученики будут паметати како склањајут се слова, напр:
polje→polj,učenje→učenij; - или ученики будут паметати кде трєба писати чрткы над
LJиNJ, а кде не, и од того изводити формы родитељника; - и прво, и друго трєбује близ подобно усиље дља памети, а зато имајемо пытање "зачто разширјати правопис", когды јего можно не разширјати?
- або ученики будут паметати како склањајут се слова, напр:
- не јест полно подобно до јужных језыков, кде пише се, напр.:
учење🇷🇸,знаење🇲🇰,питане🇧🇬. - не јест полно подобно до сєвєрных језыков, кде пише се, напр.:
spanie🇵🇱 (а не:spańje),ученье🇷🇺 (а не:ученје).
Именно зато најпросты вариант бы был користати само лигатуры љ/њ в кирилици:
- изгуба етимологичној информације была бы равна меджу алфабетами;
- пытање највыше фонетично разумливого изговора слова никогды не може быти полно адресовано без погледања на етимологичны запис слова;
- визуално, запис
знањеипитањене зло бы кореловал сзнанье🇷🇺,питання🇺🇦,питане🇧🇬.
Трєба такоже припомнєти читатељам неможност полного програматичного рєшења проблема с љ/лј и њ/нј, кторо ранєје пропоновало се како алтернатива всакој реформє језыка. На жалост, не всакы раз можно изјавити с 100% увєрјеностју что значи нєкака рєч – сут хомонимы в меджусловјанском лексикону, и в такој ситуацији, једино алгоритмы с умєтноју интелигенцијеју (AI) будут смогти точно сказати что то јест, напр: usiljam како в ja usiljam (глагол с тврдым L) або hvala usiĺjam (именник с меккым Л).
Јарослав Сергєјев
Наступне крокы
Прво, читатељ може јешче прочитати тутој документ, кде обговарјали се многе ине пропозиције и пытања около послєдиц разных реформ:
Меджусловјанско Вєче (22.06.2024)
Даље, трєбујемо обговорити с помочниками развоја меджусловјанского језыка аргументы и контраргументы всакој пропозиције в коментарах ниже .
И, в концу, Меджусловјанска Језычна Комисија гласује за једин из вариантов.

