Zamjenice

Automatski prijevod

Ovaj članak je automatski preveden i može sadržavati pogreške. Pružanje prijevoda na više od deset jezika je izazovan zadatak i veselimo se vašoj pomoći. Kontaktirajte nas na Discord ako nam želite pomoći poboljšati kvalitetu naših prijevoda. Alternativno, možete predložiti popravke izravno putem GitHub.

Osobne i povratne zamjenice

Osobne zamjenice imaju šest padeža — isto kao i imenice, ali bez vokativa. Povratna zamjenica sebe se sklanja kao ty, tebe, ..., jedina razlika je u tome što nema nominativ.

Oblici u zagradama su klitički oblici, tj. slabiji su i uvijek nenaglašeni. Se se koristi u povratnim glagolima: Ja myju se „Umivam se”. Ako treba naglasiti, koristi se duži oblik: Ja myju jedino sebe „Ne perem nikoga osim sebe”. Nakon prijedloga bolje je koristiti duže oblike: k mně, za tebe.

Singular

	Prvo lice	Drugo lice	Treće lice
			m.r.	s.r.	ž.r.
n.	ja	ty	on	ono	ona
a.	mene (me)	tebe (te)	jego (go)		ju
g.	mene	tebe	jego		jej
d.	mně (mi)	tobě (ti)	jemu (mu)		jej
i.	mnoju	toboju	jim		jeju
l.	mně	tobě	jim		jej

Plural

	Prvo lice	Drugo lice	Treće lice
			m.r. ož.	drugo
n.	my	vy	oni	one
a.	nas	vas	jih	je
g.				jih
d.	nam	vam	jim
i.	nami	vami	jimi
l.	nas	vas	jih

Povratni

n.	—
a.	sebe (se)
g.	sebe
d.	sobě (si)
i.	soboju
l.	sobě

Bilješke:

1. Nakon prijedloga, svim zamjenicama trećeg lica prethodi n-: jego > do njego; jim > pri njim, itd. (zbog toga se oblici lokativa jim, jej i jih nikada ne pojavljuju, jer lokativu uvijek prethodi prijedlog)
2. Ako vas zanima kakav je odnos ovih oblika prema slavenskim jezicima, možete vidjeti njihovu usporedbu ovdje.

Nekoliko napomena u vezi s korištenjem:

• Budući da nisu svi glagolski nastavci jednako očiti svim govornicima slavenskih jezika, pro-drop (tj. izostavljanje osobnih zamjenica kada su subjekt rečenice) se ne preporučuje. Bolje je reći „ja čitaju” umjesto samo „čitaju”, iako ovo drugo definitivno nije netočno.
• Prijedlozi mogu upravljati svim padežima osim nominativom, ovisno o njihovoj upotrebi u slavenskim jezicima.
• Zamjenica on odnosi se na bilo koju imenicu muškog roda, a ne samo na muška bića. Isto tako, zamjenica ona odnosi se na bilo koju imenicu ženskog roda, a ne samo na ženska bića.
• Kao i svi prirodni slavenski jezici, međuslavenski ima T-V distinkciju, tj. vy je univerzalna zamjenica drugog lica za oba broja, dok se drugo lice jednine ty koristi samo za oslovljavanje prijatelja, rodbine i djece.
• Povratna zamjenica može se koristiti i kao povratna zamjenica: „Oni bijut se” može značiti „Udaraju sami sebe”, ali bi radije imala značenje: „Udaraju se”. Da biste bili eksplicitniji u vezi sa značenjem „jednog drugog”, možete dodati formulu jedin drugogo: „Oni bijut se jedin drugogo”.

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice se sklanjaju kao i pridjevi, osim nultog završetka u muškom rodu jednine. Obrasci su:

• moj, moja, moje „moj”
• tvoj, tvoja, tvoje „tvoj, tvoj”
• naš, naša, naše „naš”
• vaš, vaša, vaše „vaš (mn.)”
• svoj, svoja, svoje „svoj” (refleksivno)

U trećem licu najčešće se koristi genitiv odgovarajuće osobne zamjenice: jego, jej, jih. Ovi se oblici ne sklanjaju. Alternativno, također se mogu koristiti sljedeći oblici, koji se odbijaju kao i pridjevi:

• jegov, jegova, jegovo „njegov”
• jejin, jejina, jejino „ona”
• jihny, jihna, jihno „njihov”

Kad god je posjednik ujedno i rečenični subjekt, koristi se refleksiv svoj, bez obzira je li taj subjekt u trećem licu ili ne: Ja myju svoje avto „perem auto”. Obratite pažnju na razliku u značenju kada se povratna zamjenica odnosi na subjekt u trećem licu:

Pjotr dal Ivanu svoju knigu „Pjotr gave Ivan his [= Pjotr's] book” Pjotr dal Ivanu jegovu knigu „Pjotr gave Ivan his [= Ivan's] book”.

Postoje i upitne, određene i neodređene posvojne zamjenice: čij „čija”, ničij „ničija”, něčij „nečija” itd. Sklanjaju se kao moj. Za više obrazaca pogledajte odjeljak o korelativima.

Kao i pridjevi, posvojne zamjenice odgovaraju imenici koju mijenjaju u rodu, broju i padežu. Osim nominativa i akuzativa jednine muškog roda, njihova je deklinacija identična deklinaciji pridjeva (moj, tvoj, naš, vaš, svoj i čij poput svěži; jegov, jejin i jihny poput dobry):

Singular

	m.r. (živo)	m.r. (neživo)	s.r.	ž.r.
n.	moj		moje	moja
a.	mojego	moj		moju
g.	mojego			mojej
d.	mojemu			mojej
i.	mojim			mojeju
l.	mojem			mojej

Plural

	m.r. (živo)	m.r. (neživo)	s.r.	ž.r.
n.	moji	moje
a.	mojih
g.	mojih
d.	mojim
i.	mojimi
l.	mojih

Pokazne zamjenice

Primarna pokazna zamjenica je toj „ovo, ono”, i treba je koristiti kad god nema potrebe za izričitim razlikovanjem između this one over here i that one over there.

Ako trebamo biti precizniji, najjednostavnije rješenje je korištenje tutoj za „ovo” i tamtoj za „ono, tamo”. Odbijaju se kako slijedi:

Singular

	m.r. (živo)	m.r. (neživo)	s.r.	ž.r.
n.	toj		to	ta
a.	togo	toj		tu
g.	togo			toj
d.	tomu			toj
i.	tym			toju
l.	tom			toj

Plural

	m.r. (živo)	m.r. (neživo)	s.r.	ž.r.
n.	ti	te
a.	tyh
g.	tyh
d.	tym
i.	tymi
l.	tyh

Bilješke:

1. Manje jednostavna, ali povijesno točnija je sljedeća trostruka razlika: sej (f. sa, n. se) za „ovo”, toj za „ono” i onoj za "tamo". Međutim, treba imati na umu da je sej praktički nestao iz većine modernih jezika osim nekoliko fosiliziranih ostataka. Stoga možda neće uvijek biti jasno.
2. Još jedna pokazna zamjenica je ov, što znači isto što i sej. Međutim, njegovo je značenje vrlo različito u modernim jezicima.
3. Tutoj, tamtoj, ov i onoj se odbijaju kao toj.
4. Umjesto množine tyh, tym i tymi ponekad se mogu susresti těh, těm i těmi.

Odnosne zamjenice

Odnosna zamjenica koja se najčešće koristi je ktory. Sklanja se kao obični pridjev. Alternativno se može koristiti i južnoslavenski koj (flektiran kao moj). Njihova značenja su identična i mogu se koristiti naizmjenično.

Treća opcija je arhaičniji iže – koristi se u nominativu za sve rodove, i jedninu i množinu; u drugim se slučajevima sklanja kao oblik osobne zamjenice on/ona/ono s nastavkom -že: m.r. g. j. jegože, m.r. d. j. jemuže itd.

Upitne zamjenice

Upitne zamjenice su kto „tko” i čto (ili što) „što”. Oni se mijenjaju na sljedeći način:

	tko?	što?
n.	kto	čto
a.	kogo
g.		čego
d.	komu	čemu
i.	kym	čim
l.	kom	čem

Upitne determinante su koj (sklanja se kao moj) „koji” (umjesto toga se može koristiti i ktory), posvojna zamjenica čij „čiji” (vidi gore) i pridjev kaky „ koja vrsta".

Neodređene zamjenice

Ovo je velika skupina zamjenica i odrednica, od kojih je većina redovito izvedena iz upitnih zamjenica. Postoji nekoliko kategorija:

Odnosno na sve stavke (univerzalno) (vs-): vsi ili vsekto „svi, svi”, vse ili vsečto „sve”; ves (f. vsa, n. vse „cijeli, cijeli; sav”); cěly „cijeli, cijeli”; vsaky „svaki, svaki”; vsekaky „svaka vrsta, svakakva”; vsečij „svačije”.

Odnosi se na stavke bez (negativno) (ni-): nikto „nitko, ničiji”, ničto „ništa”, nikoj, nijedin i nikaky „ni jedan, nitko”, ničij „ničiji ”.

Upućivanje na jednu neodređenu stavku (ně-): někto „netko, nečiji”, něčto „nešto”, někoj „neki”, někaky „neka vrsta”, něčij „nečiji, nečiji ”.

Odnosi se na nekoliko neodređenih stavki (poně–): poněkoj „neki, nekoliko”, poněkaky „nekoliko vrsta”.

Referirajući se na veliku grupu stavki: mnogy „mnogo, mnogo, puno”.

Upućivanje na bilo kojeg člana grupe (-koli, -nebud, libo-): ktokoli, libokto, kto-nebud „bilo tko, bilo tko”, čtokoli, libočto, čto-nebud „bilo što”; kojkoli, libokoj, koj-nebud „bilo koji”, kakykoli, libokaky, kaky-nebud „bilo koji”; čijkoli, libočij, čij-nebud „bilo čije, bilo čije”. Za označavanje ravnodušnosti može se koristiti prilog bylo: bylo kto „bez obzira tko, bilo tko”, bylo čto „bez obzira na sve”, itd.

Upućivanje na drugu stavku grupe (in-): inokto „netko drugi”, inočto „nešto drugo”, iny „ostalo”, inočij „tuđe”.

Vsekto, nikto, něčto, čtokoli itd. mijenjaju se kao kto i čto. Isto tako, nikoj, něčij itd. se mijenjaju kao koj i čij (a time i kao moj). Ves mijenja se na sljedeći način:

Singular

	m.r. (živo)	m.r. (neživo)	s.r.	ž.r.
n.	ves		vse	vsa
a.	vsego	ves		vsu
g.	vsego			vsej
d.	vsemu			vsej
i.	vsim			vseju
l.	vsem			vsej

Plural

	m.r. (živo)	m.r. (neživo)	s.r.	ž.r.
n.	vsi	vse
a.	vsih
g.	vsih
d.	vsim
i.	vsimi
l.	vsih

Zamjenički prilozi

Jedan od najboljih Zamenhofovih izuma bila je njegova tablica korelativa, skupina međusobno povezanih zamjenica, pridjeva i priloga. Tu su riječi zadržane što pravilnije, ali ne na uštrb prepoznatljivosti za govornike slavenskih jezika. Nekoliko gotovo nemogućih riječi je izostavljeno, a nekoliko drugih pravilnih oblika zamijenjeno je oblicima koji su uobičajeni u prirodnim jezicima. Nepravilni oblici (tj. koji ne izgledaju onako kako bi trebali prema tablici) prikazani su kurzivom.

	pitanje k-	ovdje s-	tamo t-	ondje on-	neki něk-	nekoliko poněk-	bilo koji k-nebud, k-koli		nijedan nik-	svaki vs-	drugi in-
koji?	koj	sej, tutoj	toj, tamtoj	onoj	někoj	poněkoj	koj-nebud	kojkoli	nikoj, nijedin	vsaky	iny
tko?	kto				někto	—	kto-nebud	ktokoli	nikto	vsekto, vsi	inokto
što?	čto	se	to	ono	něčto	poněčto	čto-nebud	čtokoli	ničto	vsečto, vse	inočto
koliko?	koliko	seliko	toliko	onoliko	několiko	—	koliko-nebud	kolikokoli			—
čiji?	čij	—			něčij	—	čij-nebud	čijkoli	ničij	vsečij	inočij
kakav?	kaky	saky	taky	onaky	někaky	poněkaky	kaky-nebud	kakykoli	nikaky	vsaky	inaky
kako?	kako	sako	tako	onako	někako	poněkako	kako-nebud	kakokoli	nikako	vsako	inako
gdje?	kde	sde, tu	tude, tam	onde	někde	poněkde	kde-nebud	kdekoli	nikde	vesde	inde
kamo?	kamo	samo	tamo	onamo	někamo	—	kamo-nebud	kamokoli	nikamo	vsamo	inamo
kada?	kogda	segda, sejčas	togda	onogda	někogda	poněkogda	kogda-nebud	kogdakoli	nikogda	vsegda	inogda
kuda?	kudy	sudy	tudy	onudy	někudy	—	kudy-nebud	kudykoli	nikudy	vsudy	inudy
odakle?	odkudy	odsudy	odtudy	odonudy	odněkudy	—	odkudy-nebud	odkudykoli	odnikudy	odvsudy	odinudy
zašto (svrha)?	čemu	—	tomu	—	něčemu	—	čemu-nebud	čemukoli	ničemu	—	—
zašto (razlog)?	začto	—	zato	—	zaněčto	—	začto-nebud	začtokoli	zaničto	—	—

Bilješke:

• U svim slučajevima kada se pojavi koj, ktory se može koristiti naizmjenično.
• U svim slučajevima kada se pojavi -gda, -gdy se može koristiti naizmjenično.

Pravne informacije

This article has been ponovno objavljeno with the permission of its original author, Jan van Steenbergen.