Правопис
Стандардно писмо
Питање како треба писати на међусловенском језику одувек је било предмет расправе. У идеалном случају, сваки Словен би требало да буде у могућности да пише на сопственој тастатури, али то би искључивало могућност јединственог стандардног правописа. Различити народни правописи се једноставно превише резликују да би се нашло решење које је погодно за све. Учинити било који од њих „званичним” или „стандардним” било би неправедно, јер би све друге могућности аутоматски постале „незваничне”, „нестандардне” и самим тим „неправилне”. Али с друге стране, ситуација са превише различитих стандарда писања има тај недостатак јер збуњује и потенцијално обесхрабрује људе који желе да науче међусловенски језик.
Може се рећи да граница између латинице и ћирилице пролази кроз средину словенских земаља. Међусловенски језик користи оба писма подједнако. Ниједно од њих није засновано на неком народном правопису посебно. Уместо тога, оба писма осмишљена су као компромис, намењена да буду интуитивно разумљива и омогуће лаку транслитерацију међу собом. Позивамо кориснике међусловенског језика да се служе и ћирилицом и латиницом. За оне који би могли имати проблеме са писањем одређених знакова / слова нуде се и алтернативна решења.
Међусловенски језик има 30 гласова. За њихово обележавање користи одговарајуће знаке /слова.
Међусловенска латиница има 27 поједниачних слова. Од њих, 23 слова су слова основне латинице које се користе у свим земљама где је присутна латиница (односно, сва осим q, w и x). Уз то постоје и четири сугласника са дијакритичким знацима: š, ž, č и ě. Преостала три гласа представљају се преко диграфа: dž, ljи nj.
Диграфи dž, ljи nj се изговарају исто као и у српском. Од наведених, само два знака нису присутна у нашем језику. То су ě (јат), који се чита као је и латинични знак y који се чита као тврдо и. Слово ě је у употреби у чешком, односно горњесрпсколужичком и доњесрпсколужичком језику. Латинично y (тврдо и) се користи у пољском, горњесрпсколужичком, доњесрпсколужичком и кашупском језику, док се у чешком и словачком користи само у писаној форми (у чешком и словачком је изгубило тврдоћу и изговара се као обично и).
| A B C Č D DŽ E Ě F G H I J K L LJ M N NJ O P R S Š T U V Y Z Ž |
|---|
Међусловенска ћирилица има 29 појединачних слова. То су 24 слова која су заједничка разним ћириличним правописима, уз додатне ј, љ, њ, є, ы, као и један диграф: дж.
Слова ј, љ, њ, као што предпостављате, узета су из наше ћирилице и изговарају се исто као и у нашем језику. Знак є (јат) се користи у украјинксом и русинском језику одакле је и преузет. Као и у латиничној верзији изговара се као је. Знак ы се користи у русинском, белоруском и руском језику одакле је и преузет. И као и у латиници, изговара се као тврдо и.
Изговор тврдог и (латиничког y, односно ы у ћирилици) најближи је звуку који добијемо кад бисмо уста припремили да кажемо е али уместо тога, не мењајући облик уста, кажемо и. О изговору ће бити речи и у осталим поглављима.
| А Б В Г Д ДЖ Е Є Ж З И Ы Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш |
|---|
Ћирилица и латиница су равноправна писма у међусловенском језику. Приликом објављивања текстова препоручује се ауторима да објављују верзије и на латиници и на ћирилици, како би биле разумљиве са обе стране латинично-ћириличне границе. Да би вам олакшали посао, створили смо у ту сврху међусловенски транслитератор. Линк се налази на дну странице.
Међусловенске тастатуре можете преузети овде.
Представљање проблематичних слова / знакова
Као што је раније наведено, међусловенска латиница и ћирилица садрже слова којa се не могу написати на свакој словенској тастатури. Они који не могу да напишу одређени знак / слово на сопственој тастатури, имају неколико алтернатива на располагању. Ево неколико препорука:
Латинична слова Č Š Ž
Ова слова су веома важна у свим словенским језицима. Изостављање дијакритичких знакова (као што се то често дешава шаљући СМС поруке) негативно утиче на разумљивост међусловенског језика, јер су, очигледно, c s z потпуно различити фонеми.
Као пример можемо навести да рецимо, Пољаци немају решење за горепоменута слова на својој народној тастатури (имају другачије дијакритичке знаке у свом језику). Стога, могу да користе алтернативу. Уместо č, š i ž, могу да користе cz, sz i ż као на пољској тастатури. За оне који пак немају ни ż на својој тастатури, могу у том случају да користе cz sz zs као алтернативу. Још једно решење за иста слова је cx sx zx, које има извесну предност пошто је доследно и недвосмислено (увек користи x уместо дијакритичког знака), али и недостатак пошто је неприродно (како читати тај знак икс?) и у очима многих – ружно. Друге опције је боље избегавати. На пример, ch sh zh као што то можемо видети у енглеском језику. Та опција има недостатак у томе што би Западни Словени читали ch као h x. Решења која укључују нетипичне знаке (као c^, c*, c') треба избегавати, јер поводују да речи изгледају као компјутерски код. Такође не препоручујемо да користите слова попут q или w у исту сврху (тзв. волапук кодирање), јер то само ствара забуну.
латинично Ě и ћирилично Є
Значај слова ě (односно савременог знака одговарајућем старословенском знаку. јат) лежи у његовом изговору. Док у већини словенских језика знак e не умекшава сугласник који му претходи, ě га умекшава у свим језицима осим словеначког, српског (у екавици) и македонског. То значи да код 96% говорника словенских језика ě умекшава сугласник који му предходи. Стога је логично да се ова прилично значајна разлика прави и у међусловенском језику. У латиничном писму, традиционално представљање овог фонема је помоћу слова ě, што је такође добар компромис у односу на пр имер, на српско е (у екавици) и хрватско ije/je. Недостатак самог знака ě је у томе што га само чешки и лужички језици имају у својим азбукама.
Ћирилични пандан ě је знак / слово є, позајмљено из украјинског и русинског језика, где је његов изговор сличан. Тај знак је изабран због визуелне сличности са е, али и због недостатка било које друге добре алтернативе на ћирилици. Теоретски, архаично слово ѣ (традиционално старословенско јат) је историјски исправније, али пошто се данас не користи ни у једном живом словенском језику (1945. Бугарски и Русински језик га је последњи укинуо) и мало ко може да га препозна, употреба у међусловенским текстовима би озбиљно ометала разумљивост.
За оне који немају могућност да користе ě / є или за оне који не знају када да га пишу / употребљавају, најбоља алтернатива је латинично, односно ћирилично e. Ово је потпуно прихватљиво поједностављење које ě / є ставља у позицију сличну слову ё у руском језику. Другим речима – дијакритички знак изнад e представља другачији изговор, али може се изоставити. То исто важи и за ћирилицу. Уместо є пишемо обично e.
латиничко Y и ћириличко Ы
Слово / знак y / ы је од користи Русима, Белорусима и Пољацима. У јужнословенским језицима и говорном чешком и словачком, сјединио се са i / и. Онима који не знају када треба правити разлику и како користити y / ы, као и онима који имају намеру да се обраћају претежно јужнословенској језичкој гупи, саветујемо да користе i / и.
Ћирилично Ј
Међусловенски језик користи слово ј из српске односно македонске ћирилице као еквивалент латиничном j. То решење је изабрано између осталог због тога што је у белоруском, руском и бугарском језику й превише рестриктивно у односу на самогласнике и сугласнике уз које се налази. За оне којима ј представља проблем (источна језичка група), логична замена за њих би било й, али када иза њега следи самогласник, у већини случајева ће се уместо њега користити јотирани самогласник:
йаийусе могу написати каояиюреспективно и то је свакако најприродније алтернативно решење, али треба имати на уму да се на нашим просторима не користе ти знаци у азбуци, и стога њихов облик није за нас нарочито јасан;йоникада није проблем;- руски знак
ёипак треба избегавати, јер се користи у различитим ситуацијама и можда неће бити јасан онима који не знају руски; йеје проблематичнији; најбоље решење је вероватноепосле самогласника,ьепосле сугласника ийена почетку речи;йисе може написати каоьипосле сугласника и каоина другим местима у речи.
ћирилично Љ и Њ
Диграфи lj и nj су пар ћириличним љ и њ, који су преузети из наше ћирилице. За оне који немају ова слова на својој тастатури предвиђено је да могу уместо њих да пишу ль и нь.
Етимолошко писмо
Поред стандардног латиничног писма, међусловенски поседује и други облик – етимолошко писмо које садржи и низ факултативних слова / знакова која се диерктно односе на протословенске/старословенске фонеме који су се променили или нестали у већини савремених језика:
| Ę Ų Å Ė Ȯ Ć Đ Ĺ Ń Ŕ T́ D́ Ś Ź |
|---|
- Самогласници
ęиųодговарају назалним самогласницимаѧиѫу старословенском (мало јус и велико јус, који се обично транслитерују каоęиǫ). - Самогласник
åсе јавља у комбинацијамаråиlåиза којег следи сугласник; у пољском је тоro/róиło/łó, а у источнословенској групи (o)roи (o)lo. - Самогласници
ėиȯпредстављају тврде јер:ь(ĭ) иъ(ŭ). - Сугласници
ćиđодносе се на прасловенскеtjиdj, који су у старословенском посталищ(št) ижд(žd). - Меки сугласници
ĺńŕt́d́śźодносе се на сугласнике иза којих следи меко јерь(меки знак).
Горепоменута слова / знаци представљају само необавезна проширења стандардног латиничног писма. Користе се искључиво у етимолошком писму. Уколико немате намеру да учите етимолошко писмо, можете те дијакритичке знаке изоставити, пишући слова без њих. Једини изузеци су ć и đ, које у стандардној ортографији треба заменити са č, односно dž.
Слова / знаци ĺ и ń се појављују само испред сугласника. Фонетски, они су идентични lj и nj, али се ретко користе.
Обратите пажњу да међусловенско етимолошко писмо не садржи ознаке везане за акценте дужине или тона (за разлику од нашег језика где имамо краткоузлазни, дугоузлазни, краткосилазни и дугосилазни акценат). Такође, етимолошко писмо не укључује посебна слова / знаке за позајмице из несловенских језика (примера ради, у старо(црквено)словенском имамо знаке ѳ и ѵ, који се користе само за грчке речи, као и ü за немачке или француске речи).
Образложење
Основно латинично и ћирилично писмо међусловенског језика састоји се од слова чији је изговор исти или веома сличан у свим словенским језицима. Међутим, прасловенски и старо(црквено)словенски су имали и низ фонема који су се у разним језицима развијали у различитим правцима. У већини модерних језика, ове промене звука су биле углавном предвидиве. Додељивањем посебног, специфичног знака овим фонемима, омогућује се повезивање сваког од њих са одређеним фонемом у било ком од савремених словенских језика, чиме се покривају главне фонолошке разлике међу савременим језицима. Другим речима, ово проширено (етимолошко) писмо може служити као мост између старо(црквено)словенског и савремених словенских језика, али и као посредник између ортографије старо(црквено)словенског и међусловенског језика.
За разлику од решењљ као што су међународна фонетска азбука (IPA) и Словенско писмо, односно варијанта IPA примењена само за словенске језике, етимолошко писмо међусловенског језика нема за циљ да пружи информације о изговору унутар појединих словенских језика, већ да покаже однос и сличности међу њима. Може се донекле упоредити са ортографијом енглеског језика. Иако постоје велике разлике у изговору између британског енглеског, шкотског енглеског и америчког енглеског, сви су написани на практично исти начин, користећи правописне конвенције које представљају говорни језик 14. века. Када би Словени користили слично писмо уместо својих националних правописа заснованих на изговору, реч „пет” би се могла написати као пѧть у свим словенским језицима, уместо пять, pięć, piãc, pjeć, pět, päť, pet итд.
Етимолошко писмо (раније познато као Naučny Medžuslovjansky – научни међусловенски) такође служи као изворни код за међусловенски језик. Осмишљено је тако да се од стандардног међусловенског разликује само по поменутим додатним дијакритичким знацима, тако да читалац коме су ти дијакритички знаци напознати може једноставно да их игнорише и без обзира на то, схватиће писану реч. Употреба овог писма / правописа у међусловенском језику може послужити у следеће сврхе:
- за преношење етимолошких информација,
- као подржавање процеса учења олакшавањем повезивања међусловенских речи са одговарајућим им речима у другим словенским језицима,
- ради пружања прецизнијих информација о идеалном (најцентралнијем) изговору,
- да омогући корисницима да лакше прилагоде („флаворизују“) писани и говорни међусловенски језик говорницима других словенских језика (види флаворизација),
- да омогући транскрипцију текста било ког словенског језика на међусловенски.
Употреба
Текст са пуно додатних дијакритичких знакова може уплашити почетнике, који свој први сусрет са међусловенским језиком вероватно не почињу на овим страницама. За оне који тек уче језик, може бити збуњујуће када различити учесници у својим текстовима (или изговору) користе различите правописе / писма. Могу погрешно мислити да су ти дијакритички знаци обавезни, или да је међусловенски писан са тим проширењима супериорнији од међусловенског написаног без њих. Може се десити да слова попут ę и ų могу бити од помоћи Пољацима а можда и источним Словенима, али на пример Јужним Словенима употреба етимолошког правописа / писма уопште не помаже. За њих то само непотребно компликује ствари. Стога предлажемо да се уздржавате од употребе етимолошког правописа / писма у свакодневним разговорима / текстовима, осим ако га не користите са одређеном намером у виду. У том случају, објасните не само то зашто користите етимолошко писмо већи то да су ти дијакритички знаци само необавезни додаци.
Они који ипак желе да користе ове проширене, етимолошке знаке, ни у ком случају нису обавезни да користе њихов цео скуп. Могу да изаберу из њега шта год желе и да изоставе оно што им није потребно. Постоје само два ограничења. Пре свега, када одлучите да користите одређени знак из проширеног, етимолошког скупа, користите га доследно. Друго, нека слова долазе у паровима (@ę/ų, ė/ȯ, t́/d́, ś/ź), јер не би имало смисла користити један елеменат из пара а други изоставити.
Пошто су ова етимолошка проширења опциона, алтернативна решења на тастатури нису стриктно потребна. Али за оне који би хтели користити ту могућност, морамо рећи следеће: пошто се слова t́ и d́ не појављују ни у једном језику (чак ни у Јуникоду / Unicode) могу се писати само путем комбинованог дијакритичког знака, користећи хачек: ť и ď. Имајте на уму да се у већини фонтова хачек појављује као апостроф. На исти начин, ĺ се може написати као ľ. И на крају, уместо ė и ȯ такође је могуће написати è и ò.
Ћирилица
У латиничном писму, етимолошке информације се преносе само преко додатних дијакритичких знакова. Дакле, пасивна разумљивост није отежана, а читалац који није упознат са њима ионако може да разуме текст. Сличан приступ ћирилици (користећи знакове као што је ӑ, ԙ, ө, ұ, ӣ, ҷ, ӝ, итд.) не само да би поводовао да текст изгледа чудно, већ би био од мале помоћи, пошто промене не би биле лако објашњиве. Проширено ћирилично писмо које би користило историјске (ѣ, ѩ, ѫ) и регионалне (ћ, ђ) знаке било би тешко разумљиво за особе које нису упознате са старо(црквено)словенским правописом, те је стога такво решење у супротности са сврхом међусловенског језика. Из тог разлога међусловенско етимолошко писмо нема ћирилични еквивалент.
Преглед
Доња табела приказује везу између слова поменутих рани је. Транслитератор омогућава транслитерацију латинице и ћирилице.
- Латиница
- Ћирилица
| Стандардни | Етимолошки | Изговор |
|---|---|---|
| A a | A a | ɑ ~ a |
| Å å | ɒ | |
| B b | B b | b |
| C c | C c | t͡s |
| Č č | Ć ć | t͡ɕ |
| Č č | t͡ʃ ~ t͡ʂ | |
| D d | D d | d |
| D́ d́ | dʲ ~ ɟ | |
| Dž dž | Đ đ | d͡ʑ |
| Dž dž | d͡ʒ ~ d͡ʐ | |
| E e | E e | ɛ ~ e |
| Ė ė | ɛ ~ ǝ | |
| Ę ę | ʲæ | |
| Ě ě | Ě ě | ʲɛ |
| F f | F f | f |
| G g | G g | g ~ ɦ |
| H h | H h | x |
| I i | I i | i ~ ɪ |
| J j | Ј ј | j |
| K k | K k | k |
| L l | L l | l ~ ɫ |
| Ĺ ĺ | ʎ ~ l | |
| Lj lj | Lj lj | ʎ ~ l |
| M m | M m | m |
| N n | N n | n |
| Ń ń | n ~ ɲ | |
| Nj nj | Nj nj | nʲ ~ ɲ |
| O o | O o | ɔ ~ o |
| Ȯ ȯ | ə ~ ʌ | |
| P p | P p | p |
| R r | R r | r |
| Ŕ ŕ | rʲ ~ r̝ | |
| S s | S s | s |
| Ś ś | ɛ ~ ǝ | |
| Š š | Š š | ʃ ~ ʂ |
| T t | T t | t |
| T́ t́ | tʲ ~ c | |
| U u | U u | u |
| Ų ų | o ~ ʊ | |
| V v | V v | v ~ ʋ |
| Y y | Y y | i ~ ɨ |
| Z z | Z z | ɛ ~ z |
| Ź ź | zʲ ~ ʑ | |
| Ž ž | Ž ž | ʒ ~ ʐ |
| Стандардни | Етимолошки | Изговор |
|---|---|---|
| А а | A a | ɑ ~ a |
| Å å | ɒ | |
| Б б | B b | b |
| Ц ц | C c | t͡s |
| Ч ч | Ć ć | t͡ɕ |
| Č č | t͡ʃ ~ t͡ʂ | |
| Д д | D d | d |
| D́ d́ | dʲ ~ ɟ | |
| Дж дж | Đ đ | d͡ʑ |
| Dž dž | d͡ʒ ~ d͡ʐ | |
| Е е | E e | ɛ ~ e |
| Ė ė | ɛ ~ ǝ | |
| Ę ę | ʲæ | |
| Є є | Ě ě | ʲɛ |
| Ф ф | F f | f |
| Г г | G g | g ~ ɦ |
| Х х | H h | x |
| И и | I i | i ~ ɪ |
| Ј ј | Ј ј | j |
| К к | K k | k |
| Л л | L l | l ~ ɫ |
| Ĺ ĺ | ʎ ~ l | |
| Љ љ | Lj lj | ʎ ~ l |
| М м | M m | m |
| Н н | N n | n |
| Ń ń | n ~ ɲ | |
| Њ њ | Nj nj | nʲ ~ ɲ |
| О о | O o | ɔ ~ o |
| Ȯ ȯ | ə ~ ʌ | |
| П п | P p | p |
| Р р | R r | r |
| Ŕ ŕ | rʲ ~ r̝ | |
| С с | S s | s |
| Ś ś | ɛ ~ ǝ | |
| Ш ш | Š š | ʃ ~ ʂ |
| Т т | T t | t |
| T́ t́ | tʲ ~ c | |
| У у | U u | u |
| Ų ų | o ~ ʊ | |
| В в | V v | v ~ ʋ |
| Ы ы | Y y | i ~ ɨ |
| З з | Z z | ɛ ~ z |
| Ź ź | zʲ ~ ʑ | |
| Ж ж | Ž ž | ʒ ~ ʐ |
Смернице
Да резимирамо, постоји неколико могућности за писање исте речи. Општа смерница је следећа: што разумљивије то боље. Треба међутим имати на уму следеће:
- Да не би дошло до забуне код почетника, покушајте да што више користите стандардни латинични и/или ћирилични правопис. Међусловенске тастатуре можете преузети овде.
- Из истог разлога немојте користити етимолошко писмо (раније познато као Naučny Medžuslovjansky) у обичним разговорима. Кад год га ипак користите, изричито наведите зашто га користите.
- Избегавајте употребу ћириличких слова која се више не користе (као што је
ѣ,ѩ,ѫ,ѱ) и не покушавајте да ћирилизујете етимолошко писмо на било који други начин, јер би то озбиљно ометало разумљивост. - Ако имате проблема са писањем одређених знакова, користите једну од предложених алтернатива.
- Будите доследни у својим изборима. Ако, на пример, одлучите да користите
szза представљањеš, оставите тако у целом тексту, иначе ћете само створити забуну. Из истог разлога, ако користитеsz, немојте користитиčилиcxу исто време. - Немојте користити знакове који нису словни (^, ' итд.) као средство за замену дијакритичких знакова. Они неће учинити ваш текст читљивијим, а већина људи их сматра ружним.
- Никада немојте мешати латиницу и ћирилицом у истом тексту, сем ако то није изричито потребно (на пример, ако објашњавате неке језичке појмове).
- Када се обраћате припадницима одређене словенске нације (на пример, када путујете), размислите о флаворизацији свог међусловенског. Међутим, немојте користити флаворизацију у вишесловенским срединама (на пример у групи словена из различитих земаља).