Formiranje riječi

Automatski prijevod

Ovaj članak je automatski preveden i može sadržavati greške. Pružanje prijevoda na više od deset jezika je izazovan zadatak i radujemo se vašoj pomoći. Kontaktirajte nas na Discord ako nam želite pomoći da poboljšamo kvalitet naših prijevoda. Alternativno, možete predložiti popravke direktno putem GitHub.

Sufiksi

U nastavku slijedi lista sufiksa. Imajte na umu da ako se osnova završava na određeni suglasnik, ona se mijenja ispred sufiksa -ji, -ka, -ko, -nik, -ny, -ok, -sky i -stvo, na sljedeći način:

• k/c > č (npr. ruka > ručny)
• g > ž (npr. kniga > knižka)
• h > š (npr. muha > mušji)

S druge strane, meki suglasnik nj se stvrdnjava prije -nik i -ny.

Sufiksi koji počinju sa -o- mijenjaju se u -e- kada slijede meki suglasnik:

• byk + -ok > byček
• konec + -ovy > koncevy
• noč + -ovati > nočevati

Imenica uz imenicu

• Deminutivi se tvore na sljedeći način:
  • riječi muškog roda na tvrdom suglasniku imaju nastavak -ok:
    pes „dog” > pesok (gen. peska) „doggy”
  • riječi muškog roda na mekom suglasniku imaju nastavak -ik ili -ek:
    muž „čovek” > mužik „mali čovek”
  • riječi ženskog roda dodaju nastavak -ka osnovi riječi:
    kniga „knjiga” > knižka „knjižica”
  • srednje srednje riječi dodaju nastavak -ko u korijen riječi:
    polje „polje” > poljko „malo polje”
• Za izvođenje apstraktnih kvaliteta iz imena osoba koristi se sufiks -stvo:
  prijatelj „prijatelj” > prijateljstvo „prijateljstvo”, muž „muško” > mužstvo „muškost”
• Mjesto opisano kao prijedlog u kombinaciji sa imenom drugog mjesta obično ima završetak -je:
  morje „more” > primorje „kopno uz more”, brjuh „trbuh” > podbrjušje „donji trbuh”
• Općenitiji indikator mjesta je završetak -išče:
  voz „vagon, auto” > vozišče „parking”, ogonj „vatra” > ognišče „kamin, ognjište”
• Za izvođenje osobe koja je za nešto zadužena ili koja nečim rukuje, ili predmeta koji nešto sadrži, koristi se sufiks -nik:
  glava „glava” > glavnik „šef, šef”, kabel „kabl” > kabelnik „kablovski”, kniga „knjiga” > knižnik „futrola za knjige”
• Da izvedemo osobu koja je bez nečega, koristimo kombinaciju prefiksa bez- i sufiksa -nik:
  Bog „Bog” > bezbožnik „bezbožnik”
• Stanovnik zemlje, regije ili grada ima završetak -ec (ponekad -an(in)):
  Albanija > Albanec „Albanac”
• Ženski ekvivalent završetaka -nik i -ec je -nica i -ica respektivno:
  rada „savjetnik” > radnik „savjetnik” > radnica „savjetnik”; Albanec „Albanka” > Albanica „Albanka”
• U drugim slučajevima radije koristimo završetak -ka za ženske ekvivalente muških osoba:
  prijatelj „prijateljica” > prijateljka „prijateljica”, gradžanin „građanka”, gradžanka „građanka”
• Beba životinja se obično dobija dodavanjem -e imenu životinje, što rezultira imenicom srednjeg roda klase -et-:
  kot „mačka” > kote „mačić”, jelenj „jelen” > jelene „lane”

Pridjev imenici

• Za izvođenje apstraktnog kvaliteta od prideva, koristi se sufiks -ost:
  dobry „dobro” > dobrost „dobro”
• Osoba koja predstavlja kvalitet izražen pridjevom često ima završetak -ec (žensko -ica):
  glupy „glup” > glupec „glupa osoba, budala”, izgnany „prognan, protjeran” > izgnanec „prognan, prognan”
• Indikator mjesta -išče može se koristiti i sa pridevima:
  mokry „mokro” > mokrišče „močvara, močvara”, tajny „tajna” > tajnišče „tajno mesto”
• Pridjev može funkcionirati i kao imenica, ostajući nepromijenjen:
  běly „bijelo” > běly „bijelo”

Glagol imenici

• Za izvođenje imena osobe koja se bavi nekom aktivnošću koja je označena originalnim glagolom, koristi se sufiks -telj:
  učiti „učiti” > učitelj „učitelj”
• Profesije se često izražavaju sa završetkom -ač ili -ar:
  kovati „kovati” > kovač „kovač”, krojiti „rezati” > krojač „krojati”, pekti „peći” > pekar „pekar”
• Indikator mjesta -išče se također može koristiti sa glagolima (često zasnovano na L-participu):
  igrati „igrati se” > igrališče „igralište”, žiti „živjeti” > žilišče „prebivalište, stan”
• Sam čin je predstavljen verbalnom imenicom (gerund), koja se završava na -nje, ponekad -tje dělati „raditi, stvarati” > dělanje „raditi, stvarati”, žiti „živjeti” > žitje „život”

Pridjev na pridjev

• Za komparative i superlative pogledajte pod pridjevi
• Da biste promijenili značenje pridjeva u suprotno, koristite prefiks ne-:
  dobry „dobro” > nedobry „nije dobro”
• Da bi se pojačalo značenje pridjeva, može se koristiti prefiks prě-, što znači „veoma” ili „previše”:
  umorjeny „umoran” > prěumorjeny „smrtno umoran, iscrpljen”
• Da bi se oslabilo značenje pridjeva, koristi se sufiks -ovity:
  zeleny „zeleno” > zelenovity „zeleno”

Imenica na pridjev

• Pridjevi (u smislu: koji se odnose na nešto) su izvedeni od imenica pomoću tri sufiksa: -sky ako je izvorna imenica geografsko ime ili entitet, ili osoba (obično profesija), -ji u u slučaju životinja, drugih osoba ili božanskih entiteta, ili -ny (u drugim slučajevima):
  žena „žena” > žensky „žensko, žensko”, morje „more” > morsky „vezano za more”, člověk „čovek, osoba” > člověčji „ljudsko”, @ @161 „konj” > konji „konjski”, noč „noć” > nočny „noćni, noćni-”, pismo „slovo, pismo” > pisemny „pisano, pismeno”
  Može biti i nekoliko nepravilno oblikovanih prideva.
• Da bi se izveo pridjev koji izražava materijal od kojeg je nešto napravljeno, može se koristiti sufiks -ěny:
  drěvěny „drveni”, steklěny „od stakla”
• Za izvođenje pridjeva koji izražava „imati karakteristike“, može se koristiti sufiks -ovy:
  pomaranča „narandža (voće)” > pomarančevy „narandžasta (boja)”
• Da bi se izveo pridjev koji izražava sličnost s nečim, koristi se sufiks -ovity:
  malpa „majmun” > malpovity „majmunski”
• Da bismo izveli pridjev koji izražava odsustvo nečega, koristimo prefiks bez- u kombinaciji sa sufiksom -ny:
  dom „kuća” > bezdomny „beskućnici”, naděja „nada” > beznadějny „bez nade”
• Pridjev koji izražava određenu karakteristiku dijela tijela formira se na sljedeći način: karakteristika + -o- + dio tijela + -y:
  oko „oko” > jednooky „jednooki”, ruka „ruka” > bezruky „bez ruke”

Glagol pridjevu

• Sama glagolska konjugacija proizvodi četiri pridjeva u obliku participa (vidi: participi):
  dělati „uraditi” > dělajuči „raditi, praviti”, dělajemy „napraviti”, sdělavši „učiniti”, sdělany „urađeno”
• Da bi se izveo pridjev koji izražava sklonost ili naviku, završetak se može zamijeniti sufiksom -livy:
  govoriti „govoriti, pričati” > govorlivy „pričljiv”
• Da bi se izveo pridjev koji izražava mogućnost (up. engleski -able/-ible), završeci -omy (-emy, -imy) ili -livy mogu se pridodati prezentu napeta osnova:
  razuměti „razumjeti” > razumlivy „razumljivo”, nesti „nositi” > nesomy „prijenosno”

Prilog pridevu

• Prilog može biti pridjevljen sufiksom -šnji:
  včera „jučer” > včerašnji „jučerašnje”, dnes „današnje” > dnešnji „današnje”, nyně „trenutno, trenutno” > nyněšnji „trenutno, sadašnje”

Imenica na glagol

• Najjednostavniji način da se glagol izvede iz imenice je korištenje sufiksa -ovati:
  malpa „majmun, majmun” > malpovati „ponašati se/ponašati se kao majmun”, noč „noć” > nočevati „prenoćiti”
• Za čin da se neko/nešto podvrgne nečim tretmanu, prefiks o- i završetak -iti se koriste zajedno:
  kamenj „kamen” > okameniti „kamenovati”, světlo „svjetlo” > osvětliti „osvijetliti, osvijetliti”, svoboda „sloboda” > osvoboditi „osloboditi”
• Da bi se nekoga/nečega oslobodio ili oduzeo, koristi se prefiks obez- sa završetkom -iti:
  glava „glava” > obezglaviti „odrubiti glavu”, dom „kuća” > obezdomiti „učiniti beskućnicima”

Pridjev na glagol

• Proces postajanja se izražava završetkom -ěti:
  běly „bijel” > bělěti „pobijeliti”, bogaty „bogat” > bogatěti „obogatiti se”, hvory „bolestan, bolestan” > hvorěti „biti bolestan ili postati bolestan /bolesno”
• Da bi neko/nešto imalo karakteristike izražene pridjevom, prefiks o- i završetak -iti se koriste zajedno:
  črny „crno” > očrniti „ocrniti, učiniti crno”
• Da bi neko/nešto imalo više karakteristika izraženih pridjevom (često komparativom), prefiks u- se kombinuje sa završetkom -iti:
  lěpši „bolje” > ulěpšiti „poboljšati, učiniti boljim”, menši „manje” > umenšiti „smanjiti, umanjiti”
• Da bi se uklonile karakteristike izražene pridjevom, zajedno se koriste prefiks od- i sufiks -iti:
  črny „crno” > odčrniti „poništiti crnu boju, ukloniti crnu boju”

Glagol na glagol

• Osnovni oblik glagola sa prefiksom je uvijek perfektiv. Nesvršeni glagol može se izvesti iz njega na sljedeći način:
  • ako glagol ima završetak -ati, nesvršeni glagol ima -yvati:
    sodržati „sadržati” > sodrživati
  • ako glagol ima završetak -iti, nesvršeni glagol ima -jati:
    obnoviti „obnoviti” > obnavjati
  • ako glagol ima završetak -nuti, nesvršeni glagol ima -ati:
    oddohnuti „disati” > oddyhati
  • ako je glagol jednosložan i završava se na samoglasnik, nesvršeni glagol ima -vati:
    prodati „prodati” > prodavati

Pridjev uz prilog

• Pridjev se adverbijalizira upotrebom završetka -o:
  dobry „dobro” > dobro „dobro”
• Komparativ -(ěj)ši se adverbijalizira zamjenom sa -(ě)je:
  slabějši „slabiji” > slaběje „slabiji”

Prefiksi

Jedan ili više sljedećih prefiksa može se koristiti za promjenu značenja riječi. Mogu se vezati uz sve vrste riječi, ali uglavnom uz glagole.

do-

(komplementarno sa od-)

• učiniti nešto ili otići negdje do kraja/cilja/barijere/rezultata: dojdti „doći, doći (do cilja)”, doletěti „doleti letenjem”, dozvati „pozvati sbd . da ga nateram da dođe”
• učiniti dodatno: dopisati „dodati pisanjem, završiti pisanje dodavanjem što.”, dopolniti „popuniti dodavanjem malo”

iz-

(komplementaran sa v-, zamenljiv sa vy-)

• out, off, ex-: izgnati „prognati”, izbrati „izabrati, izabrati, izabrati”, izdati „dati”
• vidi dalje pod vy-

na-

(često se koristi kao savršeni marker)

• gore, na, preko: navrgnuti „baciti na(na) što.”, naložiti „ležati na/preko što.”, najdti „naći” (lit. „doći na sth. ”), napisati „zapisati”
• učiniti ili postići mnogo, u određenoj količini: nagovoriti „puno govoriti”, nabrati „uzeti određenu količinu sth.”
• (sa povratnom zamjenicom se) dovoljno, sit: naspati se „u potpunosti spavati, dobro spavati”, najesti se „jesti do te mjere da imam pun stomak”

nad-

(komplementarno sa pod-)

• Preko (pomeranje); preko, bolje (figurativno): nadsiliti „prevladati”, nadigrati „poraziti, nadigrati”, nadpisati nad „pisati preko što.”, nadlomiti „prekinuti odozgo”, nadkryti „na pokriti”

nedo-

(komplementaran sa do-)

• uraditi nepotpuno, ne u potpunosti: nedopisati „pisati bez završetka”, nedopolniti „popuniti ali ne u potpunosti”

o-/ob-

(izvodi glagole od imenica i prideva)

• dati ili dobiti karakteristike izražene imenicom ili pridjevom: okrugliti „okružiti”, okameniti „pretvoriti se u kamen”
• učiniti predmet tretirati nečim (lit. ili sl.) izraženim imenicom: okružiti „zaobići, opkoliti”, okameniti „kamenovati”

ob-

(izvodi glagole od imenica i prideva)

• okolo: obidti „ići okolo”, „izbjeći”, obmotati „zamotati se”

obez-

(izvodi glagole od imenica; komplementarno sa ob-)

• lišiti nečega što je izraženo imenicom (dis-): obezsiliti „razvlastiti”, obezhrabriti „obeshrabriti”

od-

• daleko, isključeno (pomeranje): odidti „otići”, oddati „pokloniti”, odvinuti „odjebati”, odgovoriti „odgovoriti” (slov. uzvratiti/odvratiti )
• dovršiti ili izvršiti radnju (kako bi je se riješili): odrabotati „odraditi”

po-

• započeti, pripremiti se, učiniti odmah: početi „početi”, pojdti „početi ići, krenuti”
• kratko, pomalo, s vremena na vrijeme, tu i tamo: pospati „malo da spavam”, posmatrjati „da gledam tu i tamo”
• označava radnju koju izvode mnogi ili utiče na sve/mnoge: poskryvati se „sakrij” (mnogo ljudi), pobiti „ubiti sve/mnoge”
• završetak, rezultat: pojesti „pojesti sve”, pokryti „pokriti cijelu stvar”

pod-

• ispod, pod-, odozdo: podmetnuti „staviti ispod što.”, podbiti „kucati odozdo”
• potajno, potajno: podkazati „pričati u tajnosti“, podgledati „tajno gledati“, podsměhnuti se „podsmevati se, šaliti se“ (smijeh potajno)

prě-

• preko, preko (pokret): prějdti „idi na drugu stranu”, prěvesti „preneti, prenijeti” > „prevesti”
• transformacija iz nečeg starog u nešto novo: prěbudovati „obnoviti”, prěorganizovati „reorganizovati”
• kroz, s jedne strane na drugu: prěsěkti „prerezati, preseći”, prěpisati „prepisati, kopirati”
• previše, previše-: prěsoliti „koristiti previše soli”, prěvariti „kuvati predugo”

prěd-

(komplementaran sa za)

• prije, unaprijed: prědviděti „predvidjeti”, prědstaviti „zamisliti, uvesti”, prědplatiti „platiti unaprijed”

pri-

• blizu, pored: prijdti „prići, prići bliže”
• na, na, vezano: privinuti „zašrafiti”, primetnuti „približiti, staviti pored što.”
• dodatno: privinuti „dodatno zašrafiti”, pripisati „dodatno pisati”, prigovoriti „prigovoriti” (doslovno reći dodatno)
• samo malo: priodkryti „malo otvoriti”, prikryti „zatvoriti, ali ne sasvim”

pro-

• kroz(izlaz): probiti „izbiti, prodrijeti”, protěkti „proteći”, progrějati „zagrijati”
• promašiti, proći do: projehati mimo „promašiti što.“, promašiti, promahnuti „promašiti cilj”
• kroz cijelo vrijeme: prorabotati ves denj „raditi cijeli dan”
• izgubiti sve: protratiti penezy „izgubiti sav novac”, proigrati igru „izgubiti igru”

raz-

(komplementarno sa s(o))

• apart, dis-, down: razidti „razdvojiti se”, razkydnuti „razbiti se, razdvojiti se”
• de-, poništi: razminovati „de-minirati”
• biti u sredini sth., izvršiti radnju kroz: razcvětati „biti u cvijetu”, razgovarjati „razgovarati, biti usred govora”

s-/so-

• zajedno, sa: svezati „spojiti, povezati”, sozvati „pozvati zajedno”, sobrati „sakupiti, okupiti”
• dolje sa: sojdti „ići, sići”, snesti „srušiti”
• u potpunosti, gotovo, dolje: srězati „izrezati”, sdělati „uraditi” sbriti „u potpunosti se obrijati”, svariti „u potpunosti kuhati”, sbudovati „u potpunosti izgraditi”

su-

• pored, paralelno, ko-: surabotati „raditi zajedno, jedno pored drugog”
• da se kreće licem u lice; suhoditi „da se sastanemo, da se nađemo”

u-

(često se koristi kao savršeni marker)

• away: uletěti „odletjeti (da neko propusti svoj let”), uběgti „pobjeći”
• potpuno (često negativno): ubiti „ubiti” (doslovno pobijediti u potpunosti), uginuti „umrijeti”, usohnuti „presušiti”
• (na osnovu prideva) učiniti više: ulěpšiti „poboljšati, učiniti boljim”, umenšiti „umanjiti, smanjiti, učiniti manje”

v-/vo-

• unutra, u (sa glagolima kretanja): vojdti „ući, ući”, vnesti „uneti”, vlupiti „uvući”
• (sa povratnom zamjenicom se) učiniti sth. tačno, pažljivo, radoznalo: včitati se „početi znatiželjno čitati”, vslušati se „početi znatiželjno čuti”

voz-

• gore, gore, gore: vozletěti „letjeti gore”, vozidti „ići uzbrdo”
• početi iznenada raditi sth. intenzivno: vozvyti „naglo početi plakati”, vozbuditi „stimulirati, uzburkati”
• nazad, opet, ponovno: vozvratiti se „vrati se”, vozživiti „reanimirati”>

vy-

(umjesto vy- Južni Slaveni koriste iz- u svim slučajevima)

• van, napolju, na (sa glagolima kretanja): vyjdti (iz) „izaći (iz)”, vynesti (iz) „brinuti se”
• učiniti sth. potpuno, potpuno: vyvariti „potpuno prokuhati”, vysušiti „potpuno osušiti, osušiti”
• pa, dugo, okolo: vyležati se „ležati se”

za-

• iza, ispod: zajdti „ići iza”, zametnuti „ostaviti iza, zaboraviti; zaryti „posaditi, gurnuti pod što.”
• zatvoriti, zatvoriti, čvrsto: zatvoriti „zatvoriti”, zavinuti „čvrsto zašrafiti, uvrnuti”, zašiti „zašiti (čvrsto)”, zapakovati „pakirati (zatvoriti)”
• počni da radiš sth.: zapěvati „da počneš pjevati”, zaplakati „da počneš plakati” zvijezda radi intenzivno (sa se): zagledati se, zasmotriti se „gledati naprijed, gledati stalno, gledati duboko”

Složene riječi

Dva korijena mogu se slobodno spojiti kako bi se stvorila nova ideja. Obično se to radi pomoću povezivanja -o- (-e- nakon mekog suglasnika):

• voda „voda” + padati „pasti” > vodopad „vodopad”
• sam „samokritika” + kritika „kritika” > samokritika „samokritika”
• myš „miš” + loviti „uhvati, lovi” > myšelovka „mišolovka”
• zemja „zemlja, zemlja” + tresenje „drhtanje” > zemjetresenje „zemljotres”

Kada je prvi član posuđenica iz engleskog, mogu se podijeliti crticom (defis):

• rok-muzika „rok muzika”
• veb-stranica „web stranica”