Пређи на главни садржај

Заменице

Аутоматски превод
Овај чланак је аутоматски преведен и можда садржи грешке. Обезбеђивање превода на више од десет језика је изазован задатак и радујемо се вашој помоћи. Контактирајте нас на Discord ако желите да нам помогнете да побољшамо квалитет наших превода. Алтернативно, можете предложити исправке директно преко GitHub-а.

Личне и повратне заменице​

Личне заменице имају шест падежа — исто као и именице, али без вокатива. Повратна заменица sebe се флектира као ty, tebe, ..., једина разлика је што нема номинатив.

Облици између заграда су клитични облици, односно слабији су и увек ненаглашени. Se се користи у повратним глаголима: Ја мыју се „Умивам се”. Ако треба нагласити, користи се дужи облик: Ја мыју једино себе „Не перем никог осим себе“. После предлога, боље је користити дуже облике: к мнє, za tebe.

Прво лицеДруго лице Треће лице
м.р.с.р.ж.р.
ном. ja ty on ono ona
ак. mene (me) tebe (te) jego (go) ju
ген. mene tebe jego jej
дат. mně (mi) tobě (ti) jemu (mu) jej
инс. mnoju toboju jim jeju
лок. mně tobě jim jej

напомене:

  1. После предлога, испред свих заменица трећег лица стоји n-: jego > do njego; @jim > pri njim итд. (због тога се облици локатива jim, jej и jih никада не јављају, јер локативу увек претходи предлог)
  2. Ако вас занима како су ови облици повезани са словенским језицима, можете их видети у поређењу овде.

Неколико напомена о употреби:

  • Пошто нису сви наставци глагола подједнако очигледни за све говорнике словенских језика, про-дроп (тј. изостављање личних заменица када су предмет реченице) се не препоручује. Боље је рећи „ja čitaju” уместо само „čitaju”, мада ово последње дефинитивно није нетачно.
  • Предлози могу управљати свим падежима осим номинативом, у зависности од њихове употребе у словенским језицима.
  • Заменица on се односи на било коју именицу мушког рода а не само на мушка бића. На исти начин, заменица ona се односи на било коју именицу женског рода, а не само на женска бића.
  • Као и сви природни словенски језици, међусловенски има Т-В дистинкцију, односно vy је универзална заменица другог лица за оба броја, док се друго лице једнине ty користи само за обраћање пријатељима, рођацима и деци.
  • Повратна заменица се може користити и као повратна заменица: „Oni bijut se” може значити „Ударају се”, али би радије имала значење: „Ударају се”. Да бисте били експлицитнији о значењу „једни другима“, можете додати формулу jedin drugogo: „Oni bijut se jedin drugogo”.

Присвојне заменице​

Присвојне заменице се склањају као придеви, осим нулте завршнице у мушком роду једнине. Обрасци су:

  • moj, moja, moje „мој”
  • tvoj, tvoja, tvoje „твој, твој”
  • naš, naša, naše „наш”
  • vaš, vaša, vaše „ваш (пл.)”
  • svoj, svoja, svoje „свој” (рефлексиван)

У трећем лицу најчешће се употребљава генитив одговарајуће личне заменице: jego, jej, jih. Ови облици нису флективни. Алтернативно, могу се користити и следећи облици, који се одбацују као придеви:

  • jegov, jegova, jegovo „његов”
  • jejin, jejina, jejino „она”
  • jihny, jihna, jihno „њихов”

Кад год је и поседник субјекат реченице, користи се рефлексив svoj, без обзира да ли је овај субјект у трећем лицу или не: Ja myju svoje avto „Перем ауто”. Обратите пажњу на разлику у значењу када се повратна заменица односи на субјект у трећем лицу:

Пјотр дал Ивану своју книгу "Пјотр је дао Ивану своју [= Пјотрову] књигу" Пјотр дал Ивану јегову книгу „Пјотр је дао Ивану своју [= Иванову] књигу“.

Постоје и упитне, одређене и неодређене присвојне заменице: čij „чији”, ničij „ничији”, něčij „нечији” итд. Оне се склањају као moj. За више образаца, погледајте одељак о корелативима.

Баш као и придеви, присвојне заменице одговарају именици коју модификују у роду, броју и падежу. Осим номинатива мушког рода и акузатива једнине, њихова деклинација је идентична деклинацији придева (moj, твој, naš, vaš, свој и čij попут свєжи; јегов, јејин и јихны лике dobry):

м.р.
(живо)		м.р.
(неживо)		с.р.ж.р.
ном. moj moje moja
ак. mojego moj moju
ген. mojego mojej
дат. mojemu mojej
инс. mojim mojeju
лок. mojem mojej

Показне заменице​

Примарна показна заменица је toj „ово, оно”, и треба је користити кад год нема потребе да се експлицитно разликује тхис оне овер хере и that one over there.

Ако треба да будемо прецизнији, најједноставније решење је коришћење tutoj за „ово” и tamtoj за „оно, тамо”. Они се одбијају на следећи начин:

м.р.
(живо)		м.р.
(неживо)		с.р.ж.р.
ном. toj to ta
ак. togo toj tu
ген. togo toj
дат. tomu toj
инс. tym toju
лок. tom toj

напомене:

  1. Мање једноставна, али историјски тачнија, је следећа тросмерна разлика: sej (ф. sa, н. se) за „ово”, toj за „то” и onoj за „тамо“. Треба имати на уму, међутим, да је sej практично нестао из већине модерних језика осим неколико фосилизованих остатака. Стога можда није увек јасно.
  2. Још једна показна заменица је ov, што значи исто што и sej. Међутим, његово значење је веома различито у савременим језицима.
  3. Tutoj, tamtoj, ov и onoj се одбијају као toj.
  4. Уместо множине tyh, tym и tymi понекад се може срести těh, těm и těmi.

Односне заменице​

Релативна заменица која се најчешће користи је ktory. Флексира се као обичан придев. Алтернативно, може се користити и јужнословенски koj (спрегнуто као moj). Њихова значења су идентична и могу се користити наизменично.

Трећа опција је архаичнија iže – употребљена у номинативу за све родове, и једнине и множине; у другим случајевима се флектира као облик личне заменице on/ona/ono са суфиксом -že: м.р. ген. јед. jegože, м.р. дат. јед. jemuže итд.

Упитне заменице​

Упитне заменице су kto „ко” и čto (или što) „шта”. Они се пребацују на следећи начин:

ко?шта?
ном. kto čto
ак. kogo
ген. čego
дат. komu čemu
инс. kym čim
лок. kom čem

Упитни одредници су koj (флексија као moj) „који” (уместо тога, ktory се такође може користити), присвојна заменица čij „чији” (види горе), и придев kaky „ какав".

Неодређене заменице​

Ово је велика група заменица и одредница, од којих се већина редовно изводи из упитних заменица. Постоји неколико категорија:

Односи се на све ставке (универзалне) (vs-): vsi или vsekto „сви, сви”, vse или vsečto „све”; ves (ф. vsa, бр. vse „цело, цело; све”); cěly „цео, цео”; vsaky „сваки, сваки”; vsekaky „свака врста, све врсте”; vsečij „свако”.

Позивајући се на ниједну ставку (негативно) (ni-): nikto „нико, нико”, ničto „ништа”, nikoj, nijedin и nikaky „ни један, ниједан”, ničij „ничији ”.

Упућивање на једну неодређену ставку (ně-): někto „неко, неко”, něčto „нешто”, někoj „неко”, někaky „нека врста”, něčij „нечије, нечије ”.

Позивајући се на неколико неспецифицираних ставки (poně–): poněkoj „неке, неколико”, poněkaky „неколико врста”.

Односи се на велику групу ставки: mnogy „много, много, много“.

Односи се на било ког члана групе (-koli, -nebud, libo-): ktokoli, libokto, kto-nebud „било ко, било ко”, čtokoli, libočto, čto-nebud „било шта”; kojkoli, libokoj, koj-nebud „било које“, kakykoli, libokaky, kaky-nebud „било које врсте“; čijkoli, libočij, čij-nebud „било чије, било чије“. За указивање на равнодушност може се употребити прилог bylo: bylo kto „без обзира ко, баш било ко”, bylo čto „без обзира на све” итд.

Позивање на другу ставку групе (in-): inokto „неко други”, inočto „нешто друго”, iny „друго”, inočij „туђе”.

Всекто, nikto, něčto, čtokoli итд. се склањају као kto и čto. Слично томе, nikoj, něčij итд. се склањају као koj и čij (и стога као moj). Ves се избацује на следећи начин:

м.р.
(живо)		м.р.
(неживо)		с.р.ж.р.
ном. ves vse vsa
ак. vsego ves vsu
ген. vsego vsej
дат. vsemu vsej
инс. vsim vseju
лок. vsem vsej

Прономинални прилози​

Један од најбољих Заменхофових изума била је његова табела корелатива, група међусобно повезаних заменица, придева и прилога. Тамо су речи одржаване што редовније, али не на рачун препознатљивости за говорнике словенских језика. Неколико практично немогућих речи је изостављено, а неколико других регуларних облика замењено је облицима који су уобичајени у природним језицима. Неправилни облици (тј. не изгледају онако како би требало према табели) приказани су курзивом.

питање
k-		овде
s-		тамо
t-		онде
on-		неки
něk-		неколико
poněk-		било који
k-nebud, k-koli		ниједан
nik-		сваки
vs-		други
in-
који? koj sej,
tutoj		toj,
tamtoj		 onoj někoj poněkoj koj-nebud kojkoli nikoj, nijedinvsakyiny
ко? kto někto — kto-nebud ktokoli nikto vsekto, vsi inokto
шта? čto se to ono něčto poněčto čto-nebud čtokoli ničto vsečto, vse inočto
колико? koliko seliko toliko onoliko několiko — koliko-nebud kolikokoli —
чији? čij — něčij — čij-nebud čijkoli ničij vsečij inočij
какав? kaky saky taky onaky někaky poněkaky kaky-nebud kakykoli nikaky vsaky inaky
како? kako sako tako onako někako poněkako kako-nebud kakokoli nikako vsako inako
где? kde sde, tutude, tam onde někde poněkde kde-nebud kdekoli nikde vesde inde
камо? kamo samo tamo onamo někamo — kamo-nebud kamokoli nikamo vsamo inamo
када? kogda segda, sejčas togda onogda někogda poněkogda kogda-nebud kogdakoli nikogda vsegda inogda
куда? kudy sudy tudy onudy někudy — kudy-nebud kudykoli nikudy vsudy inudy
одакле? odkudy odsudy odtudy odonudy odněkudy — odkudy-nebud odkudykoli odnikudy odvsudy odinudy
зашто (сврха)? čemu — tomu — něčemu — čemu-nebud čemukoli ničemu ——
зашто (разлог)? začto — zato — zaněčto — začto-nebud začtokoli zaničto ——

напомене:

  • У свим случајевима када се појави koj, ktory се може користити наизменично.
  • У свим случајевима када се појави -gda, -gdy се може користити наизменично.
Правне информације
Овај чланак је поново објављен уз дозволу његовог оригиналног аутора, Jan van Steenbergen.