Граматика
Међусловенски је за Словене савим природан и веома разумљив језик. Готово у потпуности се заснива на облицима који су заједнички свим словенским језицима, а уколико не постоје заједнички облици, бирају се већинским решењима. Међзсловенски језик поседује граматички род, седам падежа, вербални аспект и пуну коњугацију – ствари које су познате свим Словенима. Осим тога, садржи и нешто материјала којег нема у већини словенских језика, али чије познавање може бити од велике помоћи у разумевању међусловенског.
У поређењу са природним словенским језицима, међусловенски језик је као специфичан граматички модел прилично једноставан и правилан. Изузеци су ретки и већина неправилности се отклања на исте или сличне начине који постоје у свим словенски језицима, без уношења вештачких решења.
Овај граматички модел је првенствено намењен комуникацији између Словена различитих националности, али га наравно могу користити и несловени који желе да комуницирају на вишем нивоу. Погодан је за контакте и публикације, али и као средство за бољи увид саму природу словенских језика.
📄️ Именице
Genders, numbers, cases, declensions and more
📄️ Придеви
Флексија
📄️ Заменице
Личне и повратне заменице \
📄️ Бројеви
Кардинални бројеви \
📄️ Глаголи
Савршени и несавршени аспект \
📄️ Предлози
Везници \
📄️ Везници
Већина предлога у Словенском управља генитивом. Ово посебно важи за све предлоге који су изведени од именица, придева или прилога. У случају предлога који се односе на место и време, може се претпоставити следеће као смерница, иако постоје изузеци:
📄️ Синтакса
Ред речи је у основи слободан, али преферирани (и стилски најнеутралнији) ред речи је субјекат – глагол – објекат (СВО). Није обавезно, али имајте на уму да стављање објекта испред субјекта неће помоћи да се разјасни значење. Ово није случај са реченицама у који ма је или лична заменица или заменицаisv[kto] имају своје облике акузатива, тако да је значење увек јасно.