Ниво 1
Абецеда и изговор
Slovianto се може писати латиничним писмом и ћириличним писмом, али ћемо се овде концентрисати на латинично писмо:
A – као а на енглеском father
B – као на енглеском
C – као тс на енглеском „битс”
Č – као цх на енглеском „цхурцх”
D – као на енглеском
DŽ – као ј на енглеском „Јохн”
E – као е на енглеском „бест”
Ě – као ие на енглеском „иет”
F – као на енглеском
G – као г на енглеском „гоод”
H – као цх на шкотском „лоцх”
I – као еа на енглеском „беат”
J – као и на енглеском „иард”
K – као на енглеском, али без аспирације
L – као на енглеском
LJ – као ли на енглеском „миллион”
M – као на енглеском
N – као на енглеском
NJ – као ни на енглеском „цанион”
O – као о на енглеском „ор”
P – као на енглеском, али без аспирације
R – ваљано р
RJ – окренуто р, праћено ие као на енглеском „иет”
S – као с на енглеском „спин”
Š – као сх на енглеском „схоп”
T – као на енглеском, али без аспирације
U – као оо на енглеском „боок”
V – као в на енглеском „авоид”
Y – као и на енглеском „бит”
Z – као на енглеском
Ž – као си на енглеском „висион”
У Међусловенском речнику наћи ћете и друге знакове, попут ò
, ų
, å
или ť
. Можете једноставно игнорисати дијакритичке знакове и читати их као o
, u
, a
, t
итд. То важи и за ě
. Једини знакови који држе своје дијакритике у латинском правопису су č
, š
и ž
. Ако сматрате да је њихово писање незгодно, увек можете користити cz
, sz
и zs
(или cx
, sx
и zx
) као алтернативу.
Акцентуација је прилично бесплатна. Оно што је важније је да говорите полако и јасно. Као општа смерница, заслужује препоруку да се нагласак стави на претпоследњи слог.
Граматика
Именице
- Именице се могу завршавати на сугласник или
-a
,-o
,-e
. - Slovianto нема чланке. Стога, жена може значити „жена” или „жена”.
- Множина се формира додавањем
-i
ако се реч завршава на сугласник или заменом последњег самогласника са -и:- муж „човек” → мужи „али”
- жена „жена” → жени „жене”
- слово „речи” → слови „речи”
Придеви
-
Придеви обично имају завршетак
-y
или-i
. Они нису флективни и треба их ставити испред именице. -
Придев се може претворити у прилог заменом
-y
са завршетком-o
:добры „добро” → добро „добро”
-
Придеви се пореде помоћу речи выше („више”), мење („мање”), нај- („највише”) и најмење („најмање”):
- добры „добро”
- выше добры „боље”
- нај-добры „најбоље”
- мење добры „мање добро”
- најмење добры „најмање добро”
Личне заменице
-
За разлику од именица, личне заменице у Slovianto разликују номинатив (субјекат реченице, агенс) и акузатив (објекат, пацијент).
-
Облици субјекта су: ја „ја”, ты „ти (јед.), ти”, он „он”, она „она”, мы „ми”, @@ 56 „ти (мн.)”, они „они”.
-
Облици објекта су: мене „ја”, тебе „ти (јед.), ти”, јего „он”, ју „она”, нас „нас”, @@ 65 „ви (мн.)”, јих „они”.
-
Као и већина природних словенских језика, међусловенски има Т-В дистинкцију, односно вы и вас се користе не само за друго лице множине, већ и као учтив облик у једнини. Ты/тебе се користе за обраћање пријатељима, рођацима и деци.
-
Slovianto такође има повратну заменицу, се, што значи „себе, себе, себе, ...“. Она нема облик субјекта, само облик објекта.
-
Ова повратна заменица се може користити и као повратна заменица. Они мыт се значи: „они се перу“, али може значити и: „они се перу“.
-
После предлога увек следи акузатив:
- с мене „са мном”
- без јего „без њега”
- за тебе „иза тебе”
-
За индиректни објекат може се додати предлог
k
„за, према”:Дајте к мене ... „Дај ми...”
Присвојне заменице
- Присвојне заменице су: мој „мој”, твој „твој, твој”, јего „његов, његов”, јеј „она”, наш „наш”, ваш „твој (мн.)”, јих „њихов”. Као и придеви, присвојне заменице се не склањају.
- Ако је и поседник субјекат реченице, рефлексив свој „свој” се користи за сва лица.
- Постоје и упитне и неодређене присвојне заменице, попут чиј „чији”, ничиј „ничији”, нєчиј „нечији”, чиј-коли „билочији”.
Показне заменице
- Показна заменица је тој „ово, оно, ови, они“.
- Кад год је потребно направити разлику између овде и тамо, претходимо јој
tu-
„овде” илиtam-
„тамо”: тутој „ово, ово”, тамтој „оно, оно” . - Када се користи независно, користите то:
- Что јест то? „Шта је ово?”
- То јест книга. „Ово је књига.“
Релативне заменице
- У поједностављеном језику као што је Slovianto, боље је избегавати подређене реченице. Али ако вам је ипак потребна релативна заменица, користите кторы „који“.
Упитне и неодређене заменице
- Постоје две основне заменице: кто „ко” и что „шта”. Баш као и личне заменице, кто има акузатив кого за директни објекат.
- Од ових је изведено и неколико неодређених заменица, нпр. нєкто „неко”, кто-коли „било ко”, ничто „ништа”, всечто „све” (погледајте следећи одељак).