Ниво 1

Абецеда и изговор

Аутоматски превод

Овај чланак је аутоматски преведен и можда садржи грешке. Обезбеђивање превода на више од десет језика је изазован задатак и радујемо се вашој помоћи. Контактирајте нас на Discord ако желите да нам помогнете да побољшамо квалитет наших превода. Алтернативно, можете предложити исправке директно преко GitHub-а.

Slovianto се може писати латиничним писмом и ћириличним писмом, али ћемо се овде концентрисати на латинично писмо:

A – као а на енглеском father

B – као на енглеском

C – као тс на енглеском „битс”

Č – као цх на енглеском „цхурцх”

D – као на енглеском

DŽ – као ј на енглеском „Јохн”

E – као е на енглеском „бест”

Ě – као ие на енглеском „иет”

F – као на енглеском

G – као г на енглеском „гоод”

H – као цх на шкотском „лоцх”

I – као еа на енглеском „беат”

J – као и на енглеском „иард”

K – као на енглеском, али без аспирације

L – као на енглеском

LJ – као ли на енглеском „миллион”

M – као на енглеском

N – као на енглеском

NJ – као ни на енглеском „цанион”

O – као о на енглеском „ор”

P – као на енглеском, али без аспирације

R – ваљано р

RJ – окренуто р, праћено ие као на енглеском „иет”

S – као с на енглеском „спин”

Š – као сх на енглеском „схоп”

T – као на енглеском, али без аспирације

U – као оо на енглеском „боок”

V – као в на енглеском „авоид”

Y – као и на енглеском „бит”

Z – као на енглеском

Ž – као си на енглеском „висион”

У Међусловенском речнику наћи ћете и друге знакове, попут ò, ų, å или ť. Можете једноставно игнорисати дијакритичке знакове и читати их као o, u, a, t итд. То важи и за ě. Једини знакови који држе своје дијакритике у латинском правопису су č, š и ž. Ако сматрате да је њихово писање незгодно, увек можете користити cz, sz и zs (или cx, sx и zx) као алтернативу.

Акцентуација је прилично бесплатна. Оно што је важније је да говорите полако и јасно. Као општа смерница, заслужује препоруку да се нагласак стави на претпоследњи слог.

Граматика

Именице

• Именице се могу завршавати на сугласник или -a, -o, -e.
• Slovianto нема чланке. Стога, жена може значити „жена” или „жена”.
• Множина се формира додавањем -i ако се реч завршава на сугласник или заменом последњег самогласника са -и:
  • муж „човек” → мужи „али”
  • жена „жена” → жени „жене”
  • слово „речи” → слови „речи”

Придеви

• Придеви обично имају завршетак -y или -i. Они нису флективни и треба их ставити испред именице.

• Придев се може претворити у прилог заменом -y са завршетком -o:

  добры „добро” → добро „добро”

• Придеви се пореде помоћу речи выше („више”), мење („мање”), нај- („највише”) и најмење („најмање”):

  • добры „добро”
  • выше добры „боље”
  • нај-добры „најбоље”
  • мење добры „мање добро”
  • најмење добры „најмање добро”

Личне заменице

• За разлику од именица, личне заменице у Slovianto разликују номинатив (субјекат реченице, агенс) и акузатив (објекат, пацијент).

• Облици субјекта су: ја „ја", ты „ти (јед.)", он „он", она „она", мы „ми", вы „ви (мн.)", они „они".

• Облици објекта су: мене „мене", тебе „тебе (јед.)", јего „њега", ју „њу", нас „нас", вас „вас (мн.)", јих „њих".

• Као и већина природних словенских језика, међусловенски има Т-В дистинкцију, односно вы и вас се користе не само за друго лице множине, већ и као учтив облик у једнини. Ты/тебе се користе за обраћање пријатељима, рођацима и деци.

• Slovianto такође има повратну заменицу, се, што значи „себе, себе, себе, ...“. Она нема облик субјекта, само облик објекта.

• Ова повратна заменица се може користити и као повратна заменица. Они мыт се значи: „они се перу“, али може значити и: „они се перу“.

• После предлога увек следи акузатив:

  • с мене „са мном”
  • без јего „без њега”
  • за тебе „иза тебе”

• За индиректни објекат може се додати предлог k „за, према”:

  Дајте к мене ... „Дај ми...”

Присвојне заменице

• Присвојне заменице су: мој „мој”, твој „твој, твој”, јего „његов, његов”, јеј „она”, наш „наш”, ваш „твој (мн.)”, јих „њихов”. Као и придеви, присвојне заменице се не склањају.
• Ако је и поседник субјекат реченице, рефлексив свој „свој” се користи за сва лица.
• Постоје и упитне и неодређене присвојне заменице, попут чиј „чији”, ничиј „ничији”, нєчиј „нечији”, чиј-коли „билочији”.

Показне заменице

• Показна заменица је тој „ово, оно, ови, они“.
• Кад год је потребно направити разлику између овде и тамо, претходимо јој tu- „овде” или tam- „тамо”: тутој „ово, ово”, тамтој „оно, оно” .
• Када се користи независно, користите то:
  • Что јест то? „Шта је ово?”
  • То јест книга. „Ово је књига.“

Релативне заменице

• У поједностављеном језику као што је Slovianto, боље је избегавати подређене реченице. Али ако вам је ипак потребна релативна заменица, користите кторы „који“.

Упитне и неодређене заменице

• Постоје две основне заменице: кто „ко” и что „шта”. Баш као и личне заменице, кто има акузатив кого за директни објекат.
• Од ових је изведено и неколико неодређених заменица, нпр. нєкто „неко”, кто-коли „било ко”, ничто „ништа”, всечто „све” (погледајте следећи одељак).

Прономинални прилози

• Сваки језик има посебну категорију међусобно повезаних заменица, прилога и придева, тзв. correlatives. Укратко, ово су упитне речи и речи које се користе да дају општи одговор на ова питања. У енглеском, као и многим другим језицима, ове речи су повезане једна са другом на прилично предвидљив начин (на пример: вхере/хере/тхере/сомевхере/анивхере/нигде/свуда, одакле/одатле/отуда, итд.) . Ово је случај и са Slovianto.
• Речи питања обично почињу са k-: кто „ко”, когда „када”, кде „где”, кторы „који”, колико „колико”
• Ако је одговор конкретна ствар, место итд., реч почиње са t-: то „ово, оно”, тогда „онда”, толико „ово много”
• Ако је одговор нешто непознато или неодређено, реч почиње са ně- (после упитном речју): нєкто „неко”, нєкогда „некад, једног дана”, нєкде „негде, негде”
• Ако је одговор негативан, реч почиње са ni- (прати речју питања): никто „нико”, никогда „никад”, никде „нигде”
• Ако је одговор нешто неважно, реч се завршава са -koli, додато уз упитну реч: кто-коли „било ко”, когда-коли „било када, кад год”, кде-коли „било где, било где”
• Ако је одговор свеобухватан, реч почиње са vse- или ves-: всегда „увек”, весде „свуда”

Бројеви

• Кардинални бројеви од 1-10 су:

  1 – једин, 2 – два, 3 – три, 4 – четыри, 5 – пет, 6 – шест, 7 – седм, 8 – осм, 9 – девет, 10 – десет

• „-тинејџери” (11-19) се формирају додавањем -nadset:

  11 – јединнадсет, 12 – дванадсет, ...

• „-везе” (20, 30 ... 90) се формирају додавањем -deset:

  20 – двадесет, 30 – тридесет, ...

• „-стотине” (200, 300 ... 900) се формирају додавањем -sto:

  200 – двасто, 300 – тристо, ...

• Већи бројеви:

  1.000 – тысеч, 1.000.000 – милион, 1.000.000.000 – милиард

• Комбинације ових се увек праве од високог ка ниском:

  5,678 – пет-тысеч шестсто седмдесет осм

• Редни бројеви се формирају додавањем -y одговарајућем кардиналном броју, осим следећег:

  1. – првы, 2. – другы, 3. – третји, 4. – четврты, 100. – сотны или стоты, 1000. – тысечны

Глаголи

• Сви глаголи имају инфинитив завршетак -ti:

  • дєлати „урадити”
  • просити „питати”
  • нести „носити”

• стем се добија уклањањем завршетка -ti из инфинитива:

  • дєла-
  • проси-
  • нес-

• У овој раној фази, један завршетак за садашње време ће бити довољан. Формира се додавањем -t стабљици. Ако се основа садашњег времена завршава на сугласник, -e- се убацује између основе и завршетка:

  • ја дєла-т „Ја“
  • вы проси-т „питаш”
  • они нес-ет „они носе”

• А ево и једне неправилности која се толико често дешава у словенском да бисте могли да је научите сада: ако се основа завршава на k или g, ови сугласници постају č и ž испред уметнутог e:

  • пекти „испећи” → печет
  • могти „може” → может

• За прошло време, додајте -l (једнина) или -li (множина) у корен:

  • ја дєла-л „Јесам, урадио сам”
  • он проси-л „питао је”
  • мы нес-ли „носили смо”

• За будуће време, користите bude са инфинитивом:

  • ја буде дєлати „Ја ћу”
  • мы буде просити „питаћемо”
  • они буде нести „они ће носити”

• услов се формира коришћењем честице бы са прошлим временом:

  • ја бы дєлал „Урадио бих/учинио бих”

• Императив има завршетак -jte после самогласника или -ite после сугласника:

  • дєла-јте „уради!”
  • проси-јте „питај!”
  • нес-ите „носи!“

• Пасив прошли настаје додавањем -ny корену. Ако се основа завршава на сугласник, уметните -e- између основе и завршетка. Ако се стуб завршава на -i-, убаците -e- и промените резултујући -ieny у -jeny:

  • дєла-ны „готово”
  • нес-ены „ношен”
  • проси-ены → просјены „питано”

• Глагол быти „бити” је неправилан:

  • садашње време: јест
  • прошло време: был, были
  • будуће време: буде
  • условно: был бы, были бы
  • императив: будите

• Пасивни глас настаје као на енглеском, комбиновањем облика глагола быти „бити” са пасивним партиципом у прошлом:

  • ја јест несены „Носе ме”
  • ја был несены „Носили су ме, носили су ме” итд.

Синтакса

• Преферирани ред речи је субјекат – глагол – објекат, као на енглеском. Није обавезно, али било који други ред речи може лако учинити реченицу нејасном или двосмисленом.

• Придеви, присвојне заменице и слично се пожељно стављају испред именице коју модификују:

  тој добры книга „ова добра књига”

• Питања да-не разликују се од нормалних индикативних реченица само по интонацији:

  • Отец купил книга „Отац је купио књигу.”
  • Отец купил книга? „Да ли је отац купио књигу?“

• У осталим питањима упитна заменица или прилог долази на првом месту:

  • Какы книга купил отец? „Какву књигу је отац купио?“
  • Кде отец купил тој книга? „Где је отац купио ту књигу?“

• Најлакши начин за изражавање поседовања је једноставно стављање поседника испред поседнутог. Када ово није довољно јасно, користите предлог od „од, од”:

  • мој отец книга „књига мог оца” (букв. „књига мог оца”)
  • книга од мој отец „књига мог оца” (букв. „књига мог оца”)

• Исто тако, не морате да користите никакве посебне додатке за индиректни објекат. Кад год ово није довољно јасно, користите предлог k „за”:

  • Дајте мој отец тој книга. „Дај ту књигу мом оцу.”
  • Дајте тој книга к мој отец. „Дај ту књигу мом оцу.”

• Да бисте изразили инструмент који се користи за нешто, користите предлог s „са”:

  • Ја ударил свој отец с тој книга. „Ударио сам оца том књигом.“

Пример текста: У ресторану

• Dobry denj! Restoran jest otvorjeny?
• Dobry denj. Da, my jest otvorjeny.
• Možno tu piti něčto?
• Očevidno, čto prinesti k vas?
• Čto vy imat?
• Čaj, kava, pivo, vino, vodka...
• A vy takože imat něčto hladne?
• Da, my imat sok, voda, mlěko...
• Togda dajte nam dva soki, prosim.
• Dva soki, dobro. Vy takože hočet jesti něčto?
• Može... Vy imat hlěb?
• Da, očevidno. Hlěb, meso, ryba, vsečto jest.
• Hvala, samo hlěb s maslo, prosim.

• Добар дан! Да ли је ресторан отворен?
• Добар дан. Да, отворени смо.
• Може ли се овде нешто попити?
• Наравно, шта да ти донесем?
• Шта имаш?
• Чај, кафа, пиво, вино, вотка...
• Имаш ли и ти нешто хладно?
• Да, имамо сок, воду, млеко...
• Онда, молим те, дај нам два сока.
• Два сока, ок. Да ли би и ти нешто појео?
• Можда... Имаш ли хлеба?
• Да наравно. Хлеб, месо, риба, све има.
• Хвала, само дај са путером, молим.

Основни речник

• a – and, but
• ako – if
• ale – but
• avto – car
• bez – without
• běly – white
• bliz – almost
• bolje – more
• brati – to take
• byti – to be
• čaj – tea
• čas – time
• časina – hour
• čest – part
• člověk – person, human being
• črěz – through
• črny – black
• čto – what
• da – yes
• dati – to give
• daže – even
• denj – day
• dělati – to do, to make
• dělo – act, deed
• děte – child
• dlja – for
• do – to, towards, till
• dobro – well
• dobry – good
• dom – house
• dostati – to get, to receive
• drugy – second
• država – state
• dva – two
• dveri – door
• glas – voice
• glava – head
• gleděti – to watch
• god – year
• govoriti – to say, to speak
• grad – city, town
• groši – money
• hladny – cold
• hlěb – bread
• htěti – to want
• hvala – thanks
• i – and
• idti – to go, to walk
• ih – them; their
• ili – or
• imati – to have
• iz – from, out of
• ja – I
• jedin – one
• jedino – only
• jego – him; his
• jej – her
• jesti – to eat
• ješče – still
• k – to, towards
• kaky – what kind of
• kako – how; like
• kava – coffee
• kde – where
• kniga – book
• kogda – when
• konec – end
• kto – who
• ktory – which
• lice – face
• ljubiti – to love, to like
• maly – little, small
• maslo – butter
• medžu – between
• menje – less
• meso – meat
• město – place
• minuta – minute
• mlěko – milk
• mnogo – much; very
• mogti – can, to be able
• moj – my
• može – maybe, perhaps
• možno – it is possible; possibly
• muž – man, husband
• my – we
• mysliti – to think
• na – on, upon, at
• nad – above, beyond
• najbolje – most
• naš – our
• ne – no; not
• nesti – to carry
• neželi – than
• něčto – something
• někaky – some kind of
• několiko – a few, several
• ni … ni … – neither ... nor ...
• ničto – nothing
• nikto – nobody
• noč – night
• noga – leg
• novy – new
• o, ob – about
• obči – common, general
• očevidno – of course
• od – of, from
• odgovoriti – to answer
• oko – eye
• on – he
• ona – she
• oni – they
• ostati – to stay, to remain
• otec – father
• otvoriti – open
• piti – to drink
• pivo – beer
• po – after; in the manner of
• početi – to begin, to start
• pod – under
• pogled – look, sight, view
• pokoj – peace, quiet
• poslědny – last
• potom – after that, then
• potrěbny – needed, necessary
• prěd – before
• pri – by, near
• prijatelj – friend
• prijdti – to come
• prinesti – to bring
• problem – problem
• prosim – please
• prositi – to ask (for sth.), to require
• prosty – simple, easy
• prvy – first
• pytanje – question
• pytati – to ask (a question)
• rabota – work, labour
• rabotati – to work, to labour
• raz – time (in the sense of: ... times)
• razuměti – to understand
• restoran – restaurant
• ruka – arm
• ryba – fish
• s – with
• směsta – immediately
• snova – again
• sam – alone
• samo – only, merely
• se, sebe – oneself
• seděti – to sit
• sejčas – now
• sila – power, force
• slovo – word
• slučaj – case, instance, event
• sok – juice
• sovsěm – entirely, completely
• spati – to sleep
• stary – old
• stati – to become
• stati se – to happen
• stojati – to stand
• stol – table
• strana – side
• svět – world
• svoj – one's own
• taky – such
• tako – so, in such way
• takože – also, too
• tamo – there
• teply – warm
• to – this, that
• togda – then
• toj – this, that
• toliko – this much, that much, only
• trěba – it is needed, it is necesary
• tri – three
• tu – here
• tvoj – your (sg.)
• ty – you (sg.)
• uho – ear
• uže – already
• v – in; into
• vaš – your (pl.)
• veliky – great, big
• ves – all, entire
• vid – aspect, look, vision
• viděti – to see
• vino – wine
• voda – water
• vojna – war
• vrěme – time
• vsaky – every
• vse – everything
• vsegda – always
• vy – you (pl.)
• vyjdti – exit, quit
• vysoky – high
• za – behind
• začto – why, what for
• zato – that's why, therefore
• zemja – earth, ground
• zly – bad
• značiti – to mean
• znati – to know
• že – that (conjunction)
• žena – woman, wife
• žiti – to live

Правне информације

Овај чланак је поново објављен уз дозволу његовог оригиналног аутора, Jan van Steenbergen.