Nivo 2

Automatski prijevod

Ovaj članak je automatski preveden i može sadržavati greške. Pružanje prijevoda na više od deset jezika je izazovan zadatak i radujemo se vašoj pomoći. Kontaktirajte nas na Discord ako nam želite pomoći da poboljšamo kvalitet naših prijevoda. Alternativno, možete predložiti popravke direktno putem GitHub.

U Nivou 1 naučili ste brojne forme koje možete koristiti da postanete razumljivi Slovenima na vrlo osnovnom nivou. Ovaj jezik je, međutim, vrlo primitivan i nimalo ne odgovara bogatstvu slovenskih jezika. Dakle, ako ste dorasli izazovu, evo još nekih alata koje možete koristiti da Slovianto izgleda i zvuči mnogo prirodnije.

Nivo 2 razlikuje se od Nivo 1 na dva načina:

1. Naučit ćete o rodu u slavenskom i kako ga koristiti u Slovianto,
2. Naučit ćete konjugirati glagole.

Rod

Većina evropskih jezika ima gramatički rod – engleski je jedan od rijetkih izuzetaka. Nije više nego logično da su riječi koje označavaju muške osobe uvijek muškog roda, a riječi koje označavaju ženske osobe uvijek ženskog roda. Ideja gramatičkog roda, međutim, je da svaka imenica ima rod, čak i ako ne postoji nikakva logička veza između ovog roda i značenja riječi. Na francuskom, na primjer, le vin „vino” je muškog roda, a la bière „pivo” je ženskog roda. Na njemačkom, der Wein „vino” je također muškog roda, ali das Bier „pivo” je srednjeg roda. Rod imenice utiče ne samo na član, već i na prideve, posesivne zamenice i druge reči koje modifikuju ovu imenicu. Francuz ima un bon vin froid „jedno dobro hladno vino”, ali une bonne bière froide „jedno dobro hladno pivo”.

Svi slovenski jezici imaju tri roda: muški, ženski i srednji. Na prvom nivou Slovianto rod ne igra ulogu, jer nije neophodan za komunikaciju na najosnovnijem nivou. Mala djeca često griješe s rodom, ali se ipak mogu razumjeti. Što ne mijenja činjenicu da dobry žena „dobra žena” zvuči nespretno, jer je žena žensko, a završetak -y muški. Možete učiniti da vaš Slovianto izgleda i zvuči mnogo prirodnije ako uzmete u obzir i spol. Utvrđivanje roda imenice nije nimalo teško, jer je u gotovo svim slučajevima dovoljno pogledati riječ da se zna njen rod, što znači da nema potrebe da se rod uči odvojeno.

Imenice

Da biste saznali da li je riječ muškog, ženskog ili srednjeg roda, dovoljno je pogledati završetak:

• Riječi muškog roda uvijek se završavaju na suglasnik:

  • muž „čovek”
  • syn „sine”
  • dom „kuća”

• Reči na -a su ženskog roda:

  • žena „žena, žena”
  • duša „duša”
  • voda „voda”

• Riječi na -o i -e su srednjeg roda:

  • slovo „riječ”
  • děte „dijete”
  • morje „more”

• Postoji i grupa riječi ženskog roda koje se završavaju na suglasnik. Kao pravilo, zapamtite da su većina ovih riječi koje se završavaju na -ost:

  • kost „kost”
  • velikost „veličina”

Postoji nekoliko izuzetaka, ali u ovom trenutku ne morate brinuti o njima.

Na prvom nivou, naučili ste da je završetak množine -i. To dobro funkcionira za imenice muškog i ženskog roda, međutim, u slučaju imenica srednjeg roda bolje je koristiti -a:

• slovo → slova „riječi”
• děte → děta „djeca”
• morje → morja „mora”

Pridjevi

Ne samo da imenice imaju rod, isto važi i za prideve i slične modifikatore. Kao iu francuskom i njemačkom, slovenski jezici imaju sporazum polova. To znači da kada se uz imenicu muškog roda nalazi pridjev, ovaj pridjev poprima oblik muškog roda, imenica ženskog roda uzima oblik pridjeva, itd. Dobry žena izgleda pomalo djetinjasto i nespretno, jer kombinuje imenicu ženskog roda sa pridev muškog roda. Zato zapamtite sljedeće stvari:

• Završetak muškog roda je -y ili -i. Ovo je oblik dat u rječniku:

  dobry muž „dobar čovjek”

• Ženski završetak je -a:

  dobra žena „dobra žena”

• Sredni završetak je -e:

  dobre děte „dobro dijete”

• Za sve rodove završetak množine je -e:

  • dobre muži „dobri ljudi”
  • dobre ženi „dobra žena”
  • dobre děta „dobra djeca”

Isto što važi i za prideve, važi i za prisvojne, pokazne, relativne, neodređene zamenice, kao i za brojeve.

• Prisvojne zamjenice moj „moj”, tvoj „tvoj, tvoj”, naš „naš”, vaš „tvoj (m.)”, svoj „svoj” i čij „čiji” dobijaju iste završetke kao i pridjevi (osim u muškom rodu): moj (m.r.), moja (ž.r.), moje (s.r.), moje (m. ). Isto važi i za upitnu zamjenicu koj „koji”:

  • moj muž „moj muž”
  • tvoja žena „tvoja žena”
  • naše děte „naše dijete”
  • koje prijatelji „koji prijatelji”

• Prisvojne zamjenice trećeg lica (jego „njegov, njegov”, jej „ona”, jih „njihov”) se ne mijenjaju (to je zato što ove riječi nisu striktno prisvojne zamjenice, već doslovno nešto znače kao "od njega" itd.):

  • jego žena „njegova žena”
  • jih prijatelji „njihovi prijatelji”

• Pokazna zamjenica toj ima oblike ta (ž.r.), to (s.r.) i te (m.), umjesto *toja, *@@ 83... (isto važi, naravno, za tutoj i tamtoj):

  • toj muž „ovaj čovjek”
  • ta žena „ta žena”
  • to děte „ovo dijete”
  • te prijatelji „ovi prijatelji”

• Odnosna zamjenica ktory ponaša se kao pridjev:

  • žena, ktora čita „žena koja čita”
  • děte, ktore ja viděl „dijete koje sam vidio”

• Broj jedin „jedan” ima forme jedna (ž.r.) i jedno (s.r.):

  • jedin muž „jedan čovjek”
  • jedna žena „jedna žena”
  • jedno děte „ovo dijete”

Glagoli

Sadašnje vrijeme

infinitive	děla-ti	prosi-ti	nes-ti
ja	děla-m	prosi-m	nes-e-m
ty	děla-š	prosi-š	nes-e-š
on/ona/ono	děla	prosi	nes-e
my	děla-mo	prosi-mo	nes-e-mo
vy	děla-te	prosi-te	nes-e-te
oni	děla-j-ut	prosi-j-ut	nes-ut

Na Slovianto nivou 1 naučili ste da se sadašnje vrijeme formira dodavanjem završetka -(e)t korenu: ja děla-t "ja", vy prosi-t "ti pitaš", oni nes-et "oni nose". Slavenskom uhu, međutim, ovo zvuči neprirodno, jer svi slovenski jezici sklanjaju svoje glagole za lice i broj. Da biste ostavili bolji utisak, može se mnogo dobiti učenjem i nekih od ovih ličnih završetaka.

Dakle, vrijeme je da zaboravimo kraj -t! Umjesto toga, zapamtite sljedeće završetke: -m, -š, -Ø (bez završetka) u prvom, drugom i trećem licu jednine i -mo, -te, -ut u prvom, drugom i trećem licu množine. Kada se osnova završava na samoglasnik, umetnite -j- ispred završetka -ut. Kada se osnova završava na suglasnik, umetnite -e- ispred preostalih završetaka. Pogledajte tabelu s desne strane za neke primjere.

Završetak -š i ličnu zamjenicu ty treba koristiti samo za porodicu, prijatelje, djecu itd. U drugim slučajevima, obraćajte se ljudima u drugom licu množine (vy, -te).

Prošlo vrijeme

infinitive	děla-ti	prosi-ti	nes-ti
ja (m.), ty (m.), on	děla-l	prosi-l	nes-l
ja (f.), ty (f.), ona	děla-la	prosi-la	nes-la
ono, to	děla-lo	prosi-lo	nes-lo
my, vy, oni	děla-li	prosi-li	nes-li

U prošlom vremenu glagoli se ne konjugiraju za lice. Međutim, oni su konjugirani za rod. Ovo može izgledati čudno, ali objašnjenje je prilično jednostavno: oblik dělal je zapravo particip, što znači nešto poput „uradio“, i zato se slaže sa subjektom u rodu i broju, ali ne i osobno. Obrasci su oni prikazani u tabeli desno.

Budućem vremenu

Buduće vrijeme nastaje spajanjem budućeg vremena glagola byti „biti” s infinitivom. Oblici su isti kao da je glagol *bud-ti konjugiran u sadašnjem vremenu: ja budem dělati, ty budeš dělati, on bude dělati, itd.

Uslovno

Kondicional se formira dodavanjem čestice by prošlom vremenu, te stoga podliježe dogovoru o rodu: ja by dělal „Ja (m.r.) bih uradio/učinio“, ty by dělala „ti (ž.r.) uradili/uradili”, my by dělali „uradili/uradili”.

Imperativ

infinitive	děla-ti	prosi-ti	nes-ti
2nd sg. ("Do!")	děla-j	prosi-j	nes-i
2nd pl ("Do!")	děla-jte	prosi-jte	nes-ite
1st ("Let's do!")	děla-jmo	prosi-jmo	nes-imo

Osim imperativa koji ste već naučili (2. lice množine), postoje i imperativi za 2. lice jednine i 1. lice množine. Završeci su -j (2 sg.), -jmo (1 pl.) i -jte (2 pl.) nakon samoglasnika i -i (2 sg.), -imo (1 pl. ) i -ite (2 pl.) iza suglasnika. Dakle, dělajte znači „uraditi!” i može biti usmjeren na više ljudi odjednom, ali također služi kao ljubazniji oblik jednine, dok dělaj treba koristiti samo za prijatelje, porodicu i djecu. Dělajmo znači: „Hajde da uradimo“.

Glagol „biti”

	present	past	future	conditional	imperative
ja	jesm	byl (-a)	budem	by byl (-a)	—
ty	jesi	byl (-a)	budeš	by byl (-a)	budi
on ona ono	jest	byl byla bylo	bude	by byl by byla by bylo	—
my	jesmo	byli	budemo	by byli	budimo
vy	jeste	byli	budete	by byli	budite
oni	sut	byli	budut	by byli	—

Pošto sve navedeno utiče i na jedini nepravilni glagol u Slovianto, byti „biti“, evo njegove potpune konjugacije.

Primer teksta

Interslavic

Naše selo

Iz vse možlive města, kde žijut ljudi, ja naj-mnogo ljubim male selo, daleko od šumny grad, s jego mala společnost. Ono ne ima prěpolnjene bloki, jedino male drevenne domki. Jest to proste i malovatelne město dlja žitje, s žiteli, čije lica sut ravno znane kak cvěti v naš sad. To jest zatvorjeny svět s nemnogo ljudi, blizko sjedinjene kak mravki v mravska kopa, pčeli v pčelnik, ovci v ovčarnija, mniški v konvent, ili morniki na korabja – kde vsekto zna vsekogo i vsekto jest znany od vsekogo, kde vsekto interesova se v vsekogo i vsekto može imati nadeja, že nekto interesova se v jego.

Kak milo bylo by zanuriti se v to srdečne čutje od ljubjenje i neznane običaji, sobrati se i byti prijatelji s te vse jedinstvene ljudi okolo nas! Tako, že my budemo znati vse zakutki i povrati od tenke ulici i solnečne luki, ktore my prohodimo vsaki denj. Mala socialna grupa, ktora jest selska společnost, jest to, za čto poezija i proza blagodarijut naj-mnogo. Dolga, raztegnjena draga, ktora bludi se v mily, teply denj i prěhodi črěz velika, široka draga, polna od avta i tiri. Vy hočete putovati s mene, dragi čitatelj? Put ne bude dolgy. My načinamo na dolina konec i odtudy my budemo pohoditi v vrh.

Bosanski

Naše selo

Od svih mogućih mesta gde ljudi žive, ono koje najviše volim je malo selo daleko od gradske buke, sa svojom malom zajednicom. Nema prenatrpanih stanova, samo male drvene kućice. To je jednostavno i slikovito mjesto za život, sa stanovnicima čija su lica poznata kao cvijeće u našoj bašti. To je zabačeni svijet s malo ljudi, blisko ujedinjenih poput mrava u mravinjaku, ili pčela u košnici, ili ovaca u toru, ili časnih sestara u samostanu, ili mornara na brodu – gdje svi znaju svakoga i svi su svima poznat, gde je svako zainteresovan za svakoga, i svako se može nadati da su drugi zainteresovani za njega.

Kako bi bilo prijatno uroniti u ovaj srdačni osećaj ljubavi i nepoznatih navika, okupiti se i družiti se sa svim ovim jedinstvenim ljudima oko nas! Kao što ćemo poznavati sve kutke i skretanja sjenovitih ulica i sunčanih livada kojima svakodnevno prolazimo. Mala društvena grupa, a to je ruralno društvo, ono je čemu poezija i proza najviše duguju. Duga, razvučena ulica, koja vijuga po lepom, toplom danu, prelazi veliki, široki put, pun automobila i kamiona. Da li bi voleo da putuješ sa mnom, dragi čitaoče? Putovanje neće biti dugo. Počinjemo na kraju doline i odatle nastavljamo uz brdo.

Pravne informacije

This article has been ponovno objavljeno with the permission of its original author, Jan van Steenbergen.